Većina Nemaca se oseća bezbedno

Dok se stranke se nadmeću predlozima o tome kako poboljšati unutrašnju bezbednost, većina Nemaca na teror reaguje relativno opušteno. Prema poslednjem ispitivanju Instituta za istraživanje javnog mnjenja Infratest dimap, 73 odsto upitanih se smatra „uglavnom bezbednim", dok 26 odsto smatra da je „uglavnom nebezbedno". Anketa je sprovedena na inicijativu glavnog televizijskog dnevnika ARD i dnevnog lista Velt početkom godine, dakle, dve nedelje nakon napada na berlinskom božićnom vašaru. U njemu je 19. decembra ubijeno 12, a ranjeno 50 ljudi.

Ako se osećaj bezbednosti podeli prema simpatijama za određene stranke, onda statistika izgleda ovako: pristalice stranke Levice najviše prkose terorizmu: njih 96 odsto se smatra „uglavnom bezbednim". Slično su opušteni potencijalni birači Zelenih (92%) koje slede ljubitelji Stranke slobodnih demokrata (89%). Mnogo slabiji osećaj bezbednosti imaju birači Socijaldemokrata (78 odsto) i CDU/CSU (77%). A među biračima Alternative za Nemačku – AfD – bezbedno se oseća samo svaki treći (34%).

Sveukupno gledano, Nemci su, izgleda, mnogo manje strašljivi nego što to mnogi političari misle. To se posebno dobro vidi po stavovima o terorističkoj opasnosti. Čak je opala podrška pojačanju video-nadzora, a opada i potreba da se obraća pažnja na lica koja izgledaju sumnjivo. I pored čestih kritika na račun organa bezbednosti u vezi sa napadom u Berlinu, većina Nemaca smatra da je njihova zemlja dobro zaštićena od terorističkih napada.

Političari precenjuju strašljivost svojih birača

U anketi se posebno dobro kotira policija, koja je početkom ove godine optuživana za rasizam. godinu dana ranije, policija je optuživana da je totalno zakazala. No, najnovija anketa pokazuje da 88 odsto građana ima „veliko" ili „vrlo veliko" poverenje u policiju. O takvoj naklonosti nemačke tajne službe mogu samo da sanjaju – više od polovine ispitanih gaji „manje" ili čak ne gaji „nikakvo" poverenje u Službu za zaštitu ustavnog poretka i tajnu službu za inostranstvo (BND).

O razlozima za to može samo da se spekuliše. Moguće je da, kada je reč o Službi za zaštitu ustavnog poretka, još nije zaboravljena njena neslavna uloga u istrazi zločina terorističke grupe Nacionalsocijalističko podzemlje (NSU). A BND još prati loš glas zbog umešanosti u skandal sa prisluškivanjem nemačkih građana i političara koje sprovodi tajna služba vlade u Vašingtonu – NSA. Utešno za vladu je to što je poverenje u nju poraslo – za šest procenata.

Za Nemce su izbeglice najvažnija tema

Unutrašnja bezbednost i odbrana od terorističke opasnosti su po mišljenju građana Nemačke druga po važnosti tema kojom bi nemačka vlada trebalo da se bavi. Za većinu, prioritet ima situacija izbeglica. Četvoro od desetoro građana sa pravom glasa (40%) smatra da je to najvažnije. Pri tome je u lakom porastu briga zbog kriminala, a za čak deset odsto je opala zabrinutost zbog konkurencije na tržištu rada.

Političko raspoloženje u zemljli se u odnosu na decembar promenilo u korist CDU/CSU i AfD. Na pitanje: za koga biste glasali kada bi se sutra održavali izbori, obe te političke snage su dobile po dva odsto više nego pre mesec dana. Utoliko se smanjila naklonost prema Zelenima i SPD, dok je nepromenjena popularnost FDP (Stranka slobodnih demokrata) koja ima pet odsto glasova, i levičara (devet odsto).

Ograničen broj mogućih koalicionih kombinacija

Tako gledano, čisto računski bi bio moguć nastavak velike koalicije SPD (20%) sa CDU/CSU(37%). No, nijedan od ta dva partnera to više ne vidi kao dobro rešenje. Savez CDU/CSU i Zeleni (crno-zelena koalicija) bi došao u obzir samo ako bi propao tradicionalni savez CDU/CSU i FDP (crno-žuta koalicija) u slučaju da FDP ne pređe cenzus od pet procenata. S druge strane, koalicija SPD, Levičara i Zelenih (crveno-crveno-zelena koalicija) bi imala 38 odsto glasova i tako ostala kilometrima udaljena od sopstvene većine. Sa AfD ne želi niko da stupa u koaliciju, pa bi teoretski mogao da se zamisli još samo savez CDU/CSU, SPD i zelenih.

Upavo takva koalicija je od 2016. na vlasti u Saksoniji-Anhaltu. A u Porajnju-Palatinatu su se prošle godine ujedinili SPD, CDU i FDP. Na saveznom nivou bi obe ove konstelacije bile premijera.

Do izbora u septembru ima još vremena, ali u političkoj svakodnevici stranke već vode predizbornu kampanju. Kancelarka Angela Merkel je već najavila da će se ponovo kandidovati za najvišu funkciju. SPD će svog kancelarskog kandidata predstaviti krajem januara. Očekuje se da to bude sadašnji vicekancelar Zigmar Gabrijel.

U stranci Zelenih, o kancelarskom kandidatu glasaju članovi stranke, a Levičari su svoje već imenovali. A FDP će na izborima predvoditi šef stranke Kristijan Lindner. Frauke Petri, predsednica AfD će verovato prvi put kročiti u Bundestag jer bi za nju u ovom trenutku glasalo 15 odsto građana.