Većina Nemaca je za izmeštanje postupka za azil van EU

Predrasude i rezervisanost prema migrantima nisu novina u Nemačkoj. Čak 54 odsto anketiranih smatra da migracije ne donose prednost Nemačkoj, dok samo trećina (33%) smatra da prednosti dominiraju, odnosno da njihova zemlja useljavanjem više dobija nego što gubi.

To je rezultat najnovijeg istraživanja „Nemački trend“ (Deutschlandtrend) koje redovno za javni servis ARD priprema institut „Infratest-Dimap“. Tako je u najnovijoj anketi početkom maja intervjuisao 1.360 građana s pravom glasa.

Istraživanje takođe pokazuje da stariji mnogo češće izražavaju rezerve prema useljenicima od mlađih, a istočni Nemci više nego zapadni. Očekivano, skepsa je najveća među pristalicama opozicione stranke Alternativa za Nemačku (AfD).

Ipak, iza dominantno negativne ukupne ocene o useljavanju, kriju se različita mišljenja. Četiri od deset ispitanika su za to da Nemačka angažuje više kvalifikovanih radnika iz inostranstva, dok skoro troje od deset građana smatra da bi trebalo zadržati sadašnji nivo. Otprilike četvrtina njih želela bi da se smanji trenutni priliv kvalifikovanih radnika.

Skepsa prema izbeglicama

Odnos prema prihvatanju izbeglica sasvim je drugačiji. Polovina ispitanih (52%) želela bi da Nemačka prima manje izbeglica. To je dvanaest procenata više nego u septembru 2021. kada je to pitanje poslednji put bilo predmet ispitivanja.

Pedeset odsto izjavljuje da ih plaši to što toliko izbeglica dolazi u Nemačku. Takva zabrinutost je u sličnoj meri postojala 2016. godine. Pritom tu postoje razlike, u zavisnosti od toga za koju stranku su anketirani opredeljeni.

Bez obzira na to, postoji načelna podrška za pomoć ljudima u nevolji: 84 odsto smatra da je ispravno da Nemačka prima izbeglice koje beže od rata (sada ih je za 10 odsto manje u odnosu na februar 2016), a 70 odsto podržava prihvat ljudi koji su napustili domovinu zbog gladi ili prirodnih katastrofa (to je za 9 procenata manje u odnosu na septembar 2015).

Dve trećine (68%) podržava prihvat izbeglica koje se progone iz političkih ili verskih razloga (za 5 odsto manje u odnosu na februar 2016. godine).

S druge strane, prihvat ljudi koji napuštaju svoju zemlju prvenstveno iz ekonomskih razloga i dalje nailazi na jasno odbijanje od strane nemačkih građana (61 prema 30 odsto).

Samit o izbeglicama u sedištu vlade

Tokom prošle godine iz Ukrajine je u Nemačku zbog rata pobeglo više od milion ljudi. Istovremeno, oko 244.000 ljudi zatražilo je azil. Većina ih je iz Sirije, Avganistana i Turske, a poslednjih meseci broj potražilaca azila raste. Od januara do marta 2023. godine Nemački ured za migracije i izbeglice primio je više od 80.000 zahteva.

Gradovi i opštine u Nemačkoj stenju pod teretom nedostatka smeštaja za izbeglice i brige oko tih ljudi. Nedostaje stambeni prostor i zato se postavlja sve više šatora i kontejnera. Desetog maja kancelar Olaf Šolc o tome namerava da razgovara sa premijerima pokrajina i gradonačelnicima.

Kritika načina na koji se političari bave imigracijom

Skoro četiri od deset ispitanika (37%) mišljenja je da političari već čine dovoljno kako bi obezbedili smeštaj i negu za one koji su pobegli u Njemačku. Tri od deset građana (29%) smatraju da ta pomoć ide predaleko. Za otprilike isti broj (27%) ispitanika, političari su do sada učinili premalo za izbeglice koje su prihvatili.

Prema rezultatima istraživanja, građani ozbiljno sumnjaju u to da političari ispravno shvataju probleme koji su povezani sa imigracijom. Njih 35 procenata trenutno ne može ili ne želi da pripiše odgovarajuće kompetencije nekoj od političkih stranaka, što je 19 odsto više nego pre poslednjih izbora u Nemačkoj u septembru 2021.

Njih 21 odsto se najviše oslanja i daje najveću podršku demohrišćanskim strankama CDU/CSU, 16 odsto SPD-u, 12 procenata AfD-u. Posebno loše tu su prošli FDP i Zeleni.

Političari bi pritom mogli da dobiju poene od građana zahvaljujući trenutnim planovima za prebacivanje procedura za azil na spoljne granice EU. Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD) najavila je da će to podržati.

U istraživanju „Nmački trend“ 79 odsto ljudi kaže da podržava taj plan, jedanaest procenata smatra da je pogrešan. Kritičari strahuju da će procedure azila na spoljnim granicama EU potkopati pravo na azil i praktično ga uskratiti mnogim izbeglicama.

Saosećanje za spasavanje migranata na moru

Uprkos jasnim rezervama u pogledu prihvatanja izbeglica, spasavanje izbeglica na moru nailazi na simpatije među Nemcima. Šest od deset ispitanika (60%) smatra da je dobro što privatne organizacije i inicijative spasavaju izbeglice na Mediteranu i dovode ih u evropske luke. Isto toliko (60%) zastupa stav po kojem bi i države EU sopstvenim snagama trebalo da spasavaju ljude koji beže i da ih transportuju u evropske luke.

Nezadovoljstvo građana radom savezne nemačke vlade ide u korist demohrišćanske opozicije CDU/CSU. Samo 28 odsto anketiranih pozitivno ocenjuje rad kabineta u Berlinu, a 69 odsto kritikuje vladu.

Kada je u pitanju političko raspoloženje širom Nemačke, CDU/CSU su u vođstvu s 30 odsto glasova, s velikom razlikom u odnosu na druge političke partije. SPD bi u perspektivi imala 17 odsto (-1 odsto) podrške. Zeleni su isto toliko izgubili. Sledi AfD (+1) sa 16 odsto, što je za tu stranku najbolja vrednost od novembra 2018. FDP bi ostala s podrškom od odsto posto, kao i do sada. Levica bi mogla da računa na 5 odsto (+1), dakle nešto bolje nego pre četiri sedmice.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.