Velikani džeza
Pre sto godina, 26. februar 1917, objavljena je prva gramofonska ploča sa džez-muzikom. Za nas je to povod da podsetimo na neke od najznačajnijih džez-muzičara.
Pioniri: „Originalni diksi-džez bend“
Sa ovim džez-sastavom je 26. februara 1917. snimljena prva ploča. Bile su to dve pesme koje su ušle u istoriju džeza: „Dixieland Jass Band One-Step“ i „Livery Stable Blues“.
Prvi veliki solista
Luj Armstrong je odrastao u gradiću Storivilu u Nju Orleansu, gde su prvi džez-muzičari svirali u bordelima, a svako je hteo da bude najbolji. 30-ih godina, Armstrong je izveo revoluciju u džezu Nju Orleansa. Svojim romantičnim solo-deonicama je podario džezu romantičan i topao zvuk. Nezaboravan je ostao njegov veliki zabavljački talenat.
Čarobnjak klarineta
Sidni Bečet je svirao saksofon i klarinet u tradiciji „vrućeg džeza iz Nju Orleansa“. On je učinio mnogo za popularnost tog stila, čak je putovao u Englesku. U vreme najveće slave, između 1937. i 1941, snimio je više ploča u SAD u nastupao između ostalog i sa Lujem Armstrongom, Bečet je bio prvi džezista koji je na klarinetu svirao bluz.
Najduhovitiji zabavljač
Keb Kelovej nije bio samo izvrstan muzičar, pevač i vođa benda, već i talentovan zabavljač. Njegov zaštitni znak su bili širok osmeh i beli smoking. Često je nastupao u Koton klubu u Harlemu, a imao je nastupe i u svim drugim saveznim državama SAD, a i u čitavoj Evropi. Keb Kelovej je 30-ih godina dao odlučujući doprinos eri svinga.
Prvi veliki pijanista
Art Tejtum je bacio u senku sve ostale pijaniste svog vremena. Kao dete je oboleo od katarakte i muzički se obrazovao u jednoj školi za slepe. Postao je poznat sredinom 30-ih godina kada je imao mnogo upečatljivih nastupa u klubovima i na radiju. Kada je Oskar Piterson prvi put čuo Arta Tejtuma kako svira, navodno je rekao da mu se čini da sluša dvojicu pijanista koji sviraju istovremeno.
Prvi veliki glas
Ela Ficdžerald je zapravo htela da postane igračica. Na jednom takmičenju je od nervoze počela da peva – i oduševila publiku svojim glasom. Svojim jedinstvenim glasom je osvojila svet džeza. Njena solo-karijera je počela 1941. o otada je počela da snima ploče sa Lujem Armstrongom i Dizijem Gilespijem.
Ozbiljna umetnica
Sara Von je kao talenat otkrivena na jednom amaterskom takmičenju. Ona je bila veliki glas džez-muzika, ali je želela da bude shvaćena kao ozbiljna umetnica. Znalački se služila različitim stilovima – i to sve do osamdesetih godina.
Poslenik kul-džeza
Godine 1947. u Holivudu: sa još trojicom saksofonista, mladi Sten Gec je oduševio publiku kao član orkestra Tonija de Karla u Los Anđelesu. Kompozicijom „Rana jesen“ probio je okvire bi-bapa i utro put kul-džezu. Nezaboravna je ostala njegova interpretacija bosa-nova hita „Devojka iz Ipaneme“.
Najpopularniji pedesetih godina
Rođen je 1919. u Alabami kao Natanijel Adam Kol. Muzičku karijeru je počeo u Čikagu 1936. pod imenom Net King Kol. Sa gitaristom Oskarom Murom i kontrabasistom Veslijem Prinsom je osnovao King Kol trio. Najveći uspeh je zabeležio 1950. sa pesmom "Mona Liza".
Genije soula
Slepi pevač i pijanista iz Floride Rej Čarls počeo je karijeru 50-ih godina. Do 70-ih je imao i svoj hor – „Realettes“" (na slici). Mnogim hitovima je postavio temelje soula i odlučujuće uticao na muziku tamnoputih Amerikanaca. Njegovi pesme „Hit the Road Jack“ i „I can’t Stop Loving You“ postale su evergrin.
Protagonisti fri-džeza
Knjiga „100 godina džeza“ predstavlja 63 umetnika koji su obeležili džez. Među njima je i Karli Blej. Muzičarka iz Kalifornije je 1965. počela karijeru u „Džez kompozers orkestru“. Godine 1971. je komponovala jedno od svojih najvažnijih dela, operu „Escalator iover the Hillo“ – to je mešavina roka, fri-džeza i indijske muzike. I danas nastupa širom sveta.