Većina Nemaca želi izbore što pre

Ubrzo nakon što je objavljeno da je vladajuća nemačka, tzv. „semaforska koalicija“ propala, čuli su se glasni zahtevi da se prevremeni izbori održe što pre. Brže nego što je to zamislio kancelar Olaf Šolc. Taj socijaldemokrata je u sredu uveče najavio da namerava da 15. januara u Bundestagu postavi pitanje o poverenju vladi, a to znači da bi prevremeni izbori mogli da se održe krajem marta.

Opozicija, međutim, traži da se pitanje o poverenju vladi i kancelaru postavi odmah, kako bi već u januaru mogli da budu održani vanredni izbori. To podržava čak dve trećine Nemaca (64 odsto). S druge strane, 33 odsto njih podržava plan kancelara da se pitanje o poverenju postavi tek sredinom januara, pokazala je reprezentativna anketa agencije Infratest dimap sprovedena za javni servis ARD među 1.065 građana s pravom glasa.

Veliko nezadovoljstvo vladom

Šolc je svoj plan obrazložio time da do kraja godine želi da progura važne zakone i u tu svrhu zamolio je za saradnju opozicione demohrišćane CDU i CSU. Predsednik CDU Fridrih Merc je sa svoje strane objasnio da nemački predsednik, nakon postavljanja pitanja o poverenju, ima još 21 dan vremena za razrešenje aktuelnog saziva Bundestaga. U tom periodu će, obećava Merc, poslanička grupa njegovih demohrišćana proveriti koji zakonski projekti se još mogu usvojiti – ali uz uslov da kancelar glasanjem o poverenju utre put za brze prevremene izbore.

Odgovornost za kraj nemačke vlade građani većim delom pripisuju liberalima (FDP), čiji je šef ujedno i sada već bivši ministar finansija Kristijan Lindner. Četrdeset odsto ispitanih smatra da je ta stranka najodgovornija za kraj koalicije, svaki četvrti (26 odsto) smatra da su to Zeleni, a tek svaki peti (19 odsto) odgovornim smatra stranku kancelara Šolca, Socijaldemokratsku partiju Nemačke (SPD).

Većina Nemaca, prema toj anketi, pozdravlja kraj „semaforske koalicije“: 59 odsto smatra da je to „veoma dobro“, odnosno „dobro“, više od svakog trećeg (36 odsto) smatra da je to „manje dobro“, odnosno da je „loše“.

Očigledno je da su građani i dalje veoma nezadovoljni radom vlade, koja je krajem oktobra pala na najniže grane što se tiče podrške: samo još 14 odsto građana je tada bilo zadovoljno vladom Olafa Šolca. Samo četiri puta u 27-godišnjoj istoriji sprovođenja ankete ARD-a taj procenat je bio niži. Pritom se to čak tri puta dogodilo za vreme drugog mandata socijaldemokrata i Zelenih koji je okončan 2005. takođe prevremenim izborima.

Demohrišćani vode u anketama

Kad bi već ove nedelje bili održani izbori, SPD bi osvojila 16 odsto glasova, isto kao i prilikom poslednjeg istraživanja pre par nedelja. Demohrišćani, CDU i CSU, bi sa 34 odsto bili najjača politička snaga u Nemačkoj, dok bi se Zeleni minimalno poboljšali i imali bi 12 procenata (+1). I rejting FDP-a minimalno se poboljšao, ali s tih pet odsto koliko bi osvojili bili bi na granici izbornog cenzusa.

Alternativa za Nemačku (AfD) blago je poboljšala rejting – 18 odsto (+1) i tako je ostala druga najjača snaga. Savez Sara Vagenkneht (BSW) bi (nepromenjeno) osvojio šest odsto glasova. Sve druge stranke bi zajedno osvojile devet procenata, među njima i Levica i Slobodni birači, što znači da te stranke ne bi ušle u Bundestag.

Kad god da budu održali prevremeni parlamentarni izbori – a redovan termin je trebalo da bude 28. septembar 2025. – svaki drugi Nemac (46 odsto) smatra da će budućom vladom da rukovode demohrišćani, CDU i CSU. Trinaest procenata smatra da bi na čelu i naredne vlade mogao da bude SPD, devet odsto tu vidi AfD, a osam procenata smatra da bi to mogli da budu Zeleni.

Šolc sporan kao kancelarski kandidat

Aktuelni nemački kancelar Olaf Šolc je pre nekog vremena najavio da želi da on bude kandidat SPD-a za kancelara i na narednim izborima. To je međutim sporno i među simpatizerima njegove stranke: 45 odsto pristalica SPD-a smatra da bi Šolc bio dobar kandidat, ali je 47 procenata mišljenja da to ne bi bilo dobro rešenje.

I generalna ocena građana s pravom glasa o radu i učinku kancelara ostaje negativna: trenutno je samo 21 odsto njih „veoma zadovoljno“ ili „zadovoljno“ njegovim radom, a 76 odsto je „manje zadovoljno“, odnosno „nezadovoljno“.

Ministar privrede Robert Habek (Zeleni) poboljšao je svoj rejting u odnosu na prošlu anketu krajem oktobra na 26 odsto (+6), ali je i predsednik FDP-a Kristijan Lindner zabeležio bolji rezultat (25 odsto).