Ućutkivanja novinara s karakterom cenzure
12. decembar 2018.
Novinari liberalnog lista „Gazeta viborča“ otkrili su sredinom novembra korupcijski skandal. To je primoralo šefa Odbora za finansijski nadzor da podnese ostavku.
Marek Hrzanovski je jednom vlasniku banke ponudio svoju podršku za rešenje problema te institucije. Banka je za uzvrat trebalo da zaposli stručnjaka koga je preporučio Hrzanovski i koji je trebalo da dobije honorar u visini deset miliona evra. Razgovor je snimljen.
Raste pritisak na novinare
Otkako je objavila taj izveštaj o korupciji, redakcija lista je pod pritiskom. Za jednog od istraživačkih novinara, poput Vojceha Čushnovskog, to je uobičajena stvar. Samo u ovoj godinu su članovi vladajuće Partije prava i pravde (PiS), ali i predstavnici nekih državnih organa, potegli pravne korake povodom 50 njegovih tekstova. Traže izvinjenje i novčanu naknadu za svaki od tih tekstova – i do 12.000 evra.
A otkako je šef Odbora za finansijski nadzor morao da podnese ostavku, Čushnovski je pod ogromnim pritiskom Nacionalne banke Poljske. Ona zahteva da svi članci koji se odnose na tu temu budu obrisani sa internet-stranica lista.
„To otežava moj rad i iziskuje mnogo vremena. Moram da komentarišem svaki zahtev. To praktično zamrzava moj posao novinara“, kaže za DW Čushnovski. „Ali svaki put kad moram da odgovorim, potanko proveravam sve svoje informacije – i tako često otkrivam nove priče“.
Vojceh Čushnovski ne da se ućutkati. Ono što ga čini jakim je podrška čitalaca.
„Pismo svetu“
Podršku dobija od kolega. Liberalno poljsko novinarsko udruženje, koje je član Međunarodne novinarske federacije, uključilo je alarme. U njihovom „Pismu svetu“ navodi se da najnoviji pokušaji ućutkivanja novinara imaju karakter cenzure.
„Novinari koji otkrivaju afere, državni aparat tretira kao potencijalne kriminalce.“ Smatraju da je cilj da se novinari odvrate od kritičkog izveštavanja i da se uzdrma njihov kredibilitet. U pismu je pomenut i slučaj dopisnika „Njuzvika“ Vojceha Ćesla, koji je, zbog svog teksta o spornom šefu Ustavnog suda, morao na saslušanje.
Medijske slobode u opasnosti
Pres-klub Poljske je 10. decembra reagovao otvorenim pismom poljskom premijeru. U njemu se govori i o „mobingu protiv novinara“. Pres-klub je protestovao zbog pokušaja da se novinari prisile da otkriju svoje izvore informacija, kao i protiv saslušanja bez ikakvog konkretnog povoda, na koja se kritički nastrojeni novinari redovno pozivaju.
„Ako državne institucije pokušavaju da instrumentalizuju pravo ili da ućutkuju novinare, onda je sloboda medija ozbiljno ugrožena“, navodi se u apelu upućenom poljskom premijeru Mateušu Moravjeckom.
Dugoročna kampanja
Ugrožena sloboda medija izaziva debate i na međunarodnom nivou. „Reporteri bez granica“ pozivaju poljsku vladu da prestane s ućutkivanjem novinara. „Svo to šikaniranje deo je kampanje koju poljska vlada vodi protiv kritički nastrojenih medija od 2015. Cilj kampanje je finansijski oslabiti kritičke medije i izvršiti pritisak na istraživačke novinare“, kaže Polin Ade-Mevel, šefica Odeljenja za EU i Balkan.
Ade-Mevel je ogorčena i zbog drugih, novijih slučajeva, kao na primer zbog optužbi protiv TVN. Početkom 2018, TVN, koja je deo američke medijske grupe Diskaveri, u jednoj reportaži prikazala je mlade ljude na jugu Poljske kako slave rođendan Adolfa Hitlera, uzvikuju „Hajl Hitler“ i druge nacističke parole. Ali samo je snimatelj TVN optužen za propagandu nacizma. On je, naime, takođe pozdravljao nacističkim pozdravom, kako bi mogao slobodno da se kreće u tom neonacističkom miljeu.
Američka ambasada podržava medijske slobode
Nakon protesta u mnogim poljskim medijima, optužbe su povučene. Takođe i zbog toga što Poljska nije htela da se zamera zemlji-saveznici – Sjedinjenim Državama. Naime, u debatu o medijskim slobodama umešala se i američka ambasadorka u Varšavi Žoržet Mozbaher, koja je u pismu poljskom premijeru izrazila „duboku zabrinutost“ zbog načina na koji se postupa s novinarom TVN. Takođe, i na jednom sastanku s poslanicima poljskog parlamenta izrazila je zabrinutost oko „re-polonizacije“ medija. To bi moglo da znači i ograničavanje inostranog medijskog kapitala.
„Reporteri bez granica“ takođe su uznemireni. „Poljska vlada je od državnih medija već napravila državni medijski propagandni instrument, i sada to isto pokušava da uradi s nezavisnim novinarima. Tome bi takođe mogla da posluži ’re-polonizacija’ medija“, kaže Ade-Mevel.
U godišnjoj publikaciji Indeks medijskih sloboda „Reportera bez granica“, Poljska je sa mesta 18, na kojem je bila 2016, ove godine pala na 58. mesto.