Uoči susreta Merkel i Putina
17. avgust 2018.
Ovo je već treći susret nemačke kancelarke Angele Merkel i ruskog predsednika Putina u roku od tri meseca. Prema navodima portparola nemačke Vlade u fokusu ovog sastanka će biti najmanje tri teme: rat u Siriji, ukrajinska kriza i gasovod Severni Tok 2.
Sabine Fišer iz Fondacije za nauku i politiku ne računa sa tim da će tokom sastanka u nemačkom Mesebergu biti postignuti odlučujući pomaci. "Ciljevi se nisu promenili", kaže ova ekspertkinja za istočnu Evropu. „Rusija ima svoje pozicije u vezi sa Sirijom i Ukrajinom i veliki interes da se realizuje Severni tok 2 i ruska strana će slediti te ciljeve."
Problem Ukrajine
Od izbijanja konflikta na istoku Ukrajine u proleće 2014. život je izgubilo više od 10 000 ljudi. Aneksija Krima od strane Rusije dovela je do međunarodnog negodovanja i postoje jasne naznake da ruska vojska podržava proruske separatiste i da im je pomogla da stave pod kontrolu velike delove istočne Ukrajine.
Zajedno sa Francuskom, Nemačka je više puta pokušavala da pregovorima postigne primirje između ukrajinske vlade i separatista koje bi nadgledali plavi šemovi UN. Kako bi to konkretno bilo sprovedeno, nije jasno.
Prošle godine je Putin je predložio da u mirovnoj misiji ne budu angažovani plavi šlemovi, već OEBS. O ovom predlogu se intenzivno diskutovlo, ali bez rezultata. Zapravo bi u Ukrajini primirje već trebalo biti na snazi jer je to predviđeno Sporazumom iz Minska potpisanim u proleće 2015. godine. OEBS ima mandat nadgledanja primirja, ali se ne sme umešati u konflikt.
"Ono što Merkelova sada pokušava da učini je pre svega deeskalacija situacije na Azovskom moru (južno od Donjecka)", kaže Olaf Benke iz Biroa za političko savetovanje Razmusen Global. "U poslednje vreme ovde vidimo eskalaciju između ukrajinske i ruske mornarice", kaže on.
Sirijska noćna mora
To da će Merkel i Putin po pitanju Sirije pronaći zajedničku poziciju se čini još manje verovatnim nego kada je reč o konfliktu u Ukrajini. U sirjskom građanskom ratu od 2011. godine stotine hiljada ljudi je izgubilo život, a milioni su proterani. Predsednik Putin je i dalje najbliži saveznik sirijskog predsednika Bašara al-Asada. Nemačka do sada doduše nije vojno učestvovala u ovom konfliktu, ali je Merkel ipak odobrila vojnu intervenciju Francuske, Velike Britanije i SAD protiv Asadovog režima.
07. septembra u Istanbulu će biti održan sastanak šefova država ili vlada Turske, Francuske, Nemačke i Rusije. U Mesebergu će Merkel i Putin pokušati da se pripreme za ovaj sastanak. Sasvim na vrhu dnevnog reda bi se moglo naći stanje u provinciji Idlib na severozapadu Sirije. Tamo je Asad započeo novu veliku ofanzivu. Region važi kao jedno od poslednjih uporišta pobunjenika u zemlji. Merkel i njeni saveznici, među kojima i Turska, žele da spreče novi masakr. No za to je odlučujuća Putinova podrška. "Mislim da Merkel u najmanju ruku pokušava dobiti malo na vremenu i ubediti (Putina) da ne daje zeleno svetlo Asadu za rušenje Idliba", kaže Olaf Benke.
Nakon američkog raketnog napada na sirijsko skladište hemijskog oružja u aprilu ruski predsednik je kratko najavio da će sirijsku vojsku opremiti protivavionskim raketama S-300, ali je ponudu ipak povukao. Pokazuje li to da Rusija u pitanju Sirije zauzima drugačiju poziciju? Ne, smatra Sabine Fišer. „Smatram da Rusija sveukupno stalno traži puteve - ne samo u Siriji, već i u Ukrajini - da okonča svoj angažman, ali pod sopstvenim uslovima."
Hoće li biti gasovoda Severni tok 2?
Dok se Nemačka i Rusija u međunarodnim konfliktima često nalaze na različitim stranama, obe zemlje rade na zajedničkom infrastrukturnom projektu: gasovodu Severni tok 2 dug 1.200 kilometara.
U Nemačkoj i širom sveta se na Severni tok 2 gleda vrlo kritički jer bi on mogao imati dalekosežne geopolitičke posledice - pre svega za Ukrajinu jer bi dosadašnji gasovod, koji između ostalog ide preko Ukrajine, izgubio na značaju. Ne samo da bi tako Ukrajina izgubila finansijsku korist, već bi joj Rusija lakše mogla zaustaviti isporuku gasa a da ne pogodi druge zemlje.
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko smatra da je projekt Severni tok 2 "politički motivisan" i "geopolitički napad Rusije". Zbog toga kancelarka Merkel zahteva da Rusija mora garantovati da Ukrajini neće uskratiti snabdevanje gasom.