Unosni poslovi sa izbeglicama

Ministarstvo unutrašnjih poslova u Sofiji potvrdilo je na zahtev Dojče velea da je trenutno najmanje 250 Bugara uključeno u krijumčarenje izbeglica i migranata iz Turske, preko Bugarske, za Srbiju. List „Vol strit džornal“ citira navode bugarskih vlasti koje ističu da se dnevno prokrijumčari oko 500 izbeglica i migranata. Ruta se proteže od Istanbula, preko Plovdiva i Sofije, do bugarsko-srpske granice na severozapadu. Krijumčari za svoje „usluge“ traže 3.000 dolara po osobi.

Bivši šef bugarske granične policije, general u penziji Valeri Grigorov, tvrdi da ta krijumčarska ruta nije nova i da su je pripadnici organizovanog kriminala decenijama kontrolisali. „Krijumčari ljudi nemaju samo dobre kontakte sa predstavnicima graničnih službi na licu mesta, već i na visokim vladajućim nivoima u Sofiji“, kaže Grigorov. Pukovnik Gerald Tacgern, član austrijske službe za bezbednost ukazuje da postoji stara krijumčarska ruta u Bugarskoj kojom su do pre nekoliko godina dominirali trgovci prostitutkama. „Mislimo da su se ljudi na severozapadu Bugarske prilagodili novom biznisu, a to je krijumčarenje migranata“, izjavio je Tacgern za „Vol strit džornal“.

Trgovci ljudima iz siromašnog sloja građana

Jedna od uhapšenih osoba koja se dovodi u vezu sa kamionom u kojem su u Austriji pronađeni leševi 71-ne izbeglice, potiče sa severozapada Bugarske. Njegova majka je u jednom od intervjua izjavila: „Mnogi ljudi iz našeg okruženja prave unosne poslove s izbjeglicama. To nije nikakvo čudo jer su Bugari siromašni“.

Valeri Grigorov iz svog dugogodišnjeg iskustva sa krijumčarskom rutom na severozapadu Bagraske potvrđuje takav stav. „Krijumčarenje je glavni izvor prihoda u siromašnim regionima uz granicu. U tome učestvuju svi, kako lokalno stanovništvo, tako i predstavnici granične službe“. Prema Grigorovljevim rečima, više gradonačelnika u regionu skrenulo je pažnju lokalnim lovcima „da prilikom lova budu oprezni jer se veliki broj izbeglica nalazi u grmlju“. Krijumčari u blizini granice jednostavno istovare izbeglice iz kamiona i pokažu im dalji put prema Srbiji.

Krasimir Kanev, direktor bugarskog Helsinškog komiteta tvrdi da to zaista tako i funkcioniše. „Ovde se dosta krijumčari. Mnogi krijumčari su rođaci, komšije ili prijatelji službenika na granici. To je organizovan posao i u njemu učestvuju i graničari“.

„Pomagači u bekstvu“ ili „krijumčari ljudi“?

„U tim poslovima učestvuju mnogi akteri, od perfektno organizovanih međunarodnih bandi, pa do pojedinačnih krijumčara koji su opremljeni samo transporterom i mobilnim telefonom“, potvrđuje za DW zamenik bugarskog ministra unutrašnjih poslova Filip Gunev. „Kriminalci ilegalne usluge u svim segmentima krijumčarskog lanca u Bugarskoj nude na sasvim različitim nivoima. Međutim, oni koji kontrolišu novac, kontrolišu i čitav posao“, kaže Gunev.

„Krivicu međutim snose oni koji nisu regulisali legalnu migraciju i koji se samo zalažu za ograde i nadgledanje granice“, ocenjuje za DW nemački borac za ljudska prava Matijas Fidler. On takođe podseća da se osobe, koje su za vreme Hladnog rata pomagale stanovnicima DDR-a da pređu u Zapadnu Nemačku, danas slave kao heroji, dok se oni, koji ratne izbeglice iz Sirije dovoze u Evropu, nazivaju „trgovci ljudima“.

Podgrevanje atmosfere protiv izbeglica

Nadgledanje granice i ograde su u Bugarskoj veoma omiljeni. Većina Bugara striktno odbija da se izbeglicama i migrantima uopšte dozvoli ulazak u zemlju. Nemački radio „Dojčlandfunk“ je u jednom od svojih tekstova naveo parole demonstranata koji su neprijateljski nastrojeni prema strancima: „Bugarska je trenutno napadnuta. To je napad ilegalnih hordi koje nesmetano prelaze naše granice. Njihov cilj je zamena stanovništva u Evropi sa muslimanima“. Novinar Tom Šimek navodi u izveštaju da se u takvim prilikama često govori o „propasti Zapada“ i „invaziji talibana“. Takođe, pravoslavna crkva zatražila je od vlade da zaustavi muslimansku „invaziju“.

Mnoge izbeglice koje su izabrale opasnu rutu preko Bugarske, govore o neprijateljstvu i zloupotrebama. U jednoj od reportaža nemačkog javnog servisa ARD, Avganistanac Kamran Han kaže: „Bilo je opasnih situacija, pre svega u Bugarskoj. Pet dana i noći smo pešačili. Kretali smo se uglavnom noću jer smo se bojali da ćemo biti uhapšeni. U početku je grupa bila mnogo veća. U Bugarskoj smo mnoge izgubili. Izgubili su se u mraku tako da ne znamo da li su još uvek živi“. Nemački sudija Malte Zifers, u listu „Di Velt“ citirao je jednog Sirijca koji je tokom podnošenja zahteva za azil rekao: „Više želim u Nemačkoj da budem pas, nego u Bugarskoj čovek“.