Univerzitet u potrazi za političkim tutorima
29. mart 2019.
Počasni doktorati privlače pažnju javnosti samo kada se dodeljuju nekoj izuzetno popularnoj ličnosti koja se zatim i pojavi na promociji. U protivnom, ostaje možda samo kratka vest u medijskim dnevnim izdanjima i beleška u arhivi.
No poslednjih dana, jedan počasni doktorat – odnosno, za sada predlog za dodelu – podigao je zaista veliku prašinu u javnom prostoru. Reč je o zagrebačkom gradonačelniku Milanu Bandiću: njega je za tu počast Univerziteta u Zagrebu nominovala Muzička akademija. Glavni razlog bilo je to što je Bandić uredio novu zgradu za njeno dugo iščekivano useljenje u odgovarajući ambijent.
Odmah je postavljeno i pitanje: treba li političara nagrađivati samo zbog toga što je zadovoljavajuće obavio svoj posao? Glavni prigovor tiče se sumnjive motivacije uprave Univerziteta u Zagrebu. Počast za još uvek aktivnog i veoma uticajnog političara lako ostavlja utisak udvorištva. Da ne govorimo kako je neobična činjenica to da je Milan Bandić diplomirao na istom tom univerzitetu, a takve institucije obično ne dodeljuju počasne doktorate osobama kojima su dodelile redovnu diplomu.
Nagrada za nagrade?
Između svih prigovora koje su proteklih dana uputile stotine studenata i nastavnika te ustanove, posebno je naglašeno kako je reč o ozbiljno kompromitovanom političaru. Pojedini predmeti i dalje su otvoreni pod ingerencijama hrvatskog pravosuđa, dok su javna sumnjičenja za neke dodatne poslovne dubioze još brojnija.
Pritom ne bi trebalo zaboraviti da je i Bandić već nagradio zagrebačkog rektora Damira Borasa, kao i njegovog najbližeg saradnika, prorektora Antu Čovića Nagradom Grada Zagreba. To im je uz priznanje donelo i po 50.000 kuna premije (nešto više od 6.500 evra). Ipak, Boras je veoma negativno reagovao prema svojim kritičarima koji su u utorak zbog te afere održali protest ispred sedišta univerziteta, njih oko dve hiljade. Javno ih je potom upozorio da su politički pristrasni, što prema univerzitetskim pravilima navodno – ne smeju da budu.
„Ovaj predlog, kao i određene novije dodele, nipošto ne podižu ugled univerziteta“, ocenjuje za DW Aleksa Bjeliš, prethodni zagrebački rektor, a danas u penziji. „Ali ne bih stavljao naglasak na konkretne osobe“, dodao je. „Samo na to da je posredi odraz generalno lošeg stanja na univerzitetu.“
Poznato je da je od novijih počasnih doktorata samo jedan izazvao vidno negodovanje pa i šire od univerziteta: onaj koji je prošle godine uručen Draganu Čoviću, predsedniku HDZ Bosne i Hercegovine, tada i članu Predsedništva te države.
Dubinska slabost univerziteta
„Univerzitetska uprava ne zna ili čak i ne želi da se suoči s dubinskim problemima te institucije. Već sam ranije isticao da ona ne funkcioniše kao integrisana celina gde svi zajedno promišljaju, usaglašavaju se, pa i konfrontiraju. Akademski život svodi se na odnose na fakultetima koje mnogi vredni ljudi osećaju kao svoj glavni domicil. Univerzitet im ne znači praktično baš ništa, a ta činjenica je vremenom dodatno eskalirala. U novije vreme, zajedništvo se oseća samo u ovakvim epizodama revolta prema upravi. No ima i mnogo gorih problema od pitanja počasnih doktorata, samo ih treba prepoznati i suočiti se s njima. Što se tiče samih doktorata, stiče se utisak da univerzitet traga za političkim tutorstvom među aktuelnim polugama moći“, mišljenja je Bjeliš.
Bivši rektor Univerziteta u Zagrebu smatra da se u tome odslikava dubinska slabost te ustanove koja bi, prema njegovom mišljenju, morala da bude kreativni sagovornik vlastima, a ne da od njih zavisi. „Korist od takvog ponašanja je kratkotrajna, a štetne posledice ostaju dugoročno. Drugo, univerziteti danas – naročito u sredinama u tranziciji – iznova traže svoju svrhu. Odustaje se od tehnološkog takmičenja, što od njih čini servise umesto istraživačke centre. To nas dvostruko oslabljuje“, smatra Aleksa Bjeliš.
Bandić „može da kupi svako naučno mišljenje“
Josip Kregar je profesor i bivši dekan Pravnog fakulteta u Zagrebu. Bio je i poverenik Vlade Hrvatske na čelu Grada Zagreba uoči Bandićevog preuzimanja gradske vlasti. Ovom prilikom je za DW najpre rekao da univerzitet nije – ili ne bi smeo da bude – na prodaju. „Niko ne bi smeo da bude u poziciji da kupuje počasni doktorat novcem iz javnog budžeta. Znajmo, gospodin Bandić je više puta izjavio da on može da kupi svako naučno i stručno mišljenje. Već samo tim se sasvim diskvalifikovao za bilo kakvo univerzitetsko priznanje. Zato je ovo naša velika sramota, kao i slučaj s Draganom Čovićem, jer ispadamo politički savitljivi i neprincipijelni“, smatra Kregar.
On podseća da je i ranije bilo diskutabilnih počasnih doktorata, mada današnje pogrešne odluke ne bi trebalo pravdati onima iz prošlih režima. Trebalo bi se ugledati na bolju praksu, a velika većina starih priznanja tog tipa – njih tačno stotinu do sada – služe Zagrebu na ponos. Među njima je i niz dobitnika Nobelove nagrade. „Zbog svega toga, a najviše zbog budućnosti kuće“, zaključuje Josip Kregar, „ulizištvo ne sme da opstane kao prihvatljivo. Akademski integritet znači predanost istini, a ne pojedinom političaru. Nadajmo se da će svest o tome prevladati prilikom odluke o ovom predmetu.“