Ukrajinsko skretanje udesno

Za 37 poslanika partije „Sloboda“, danas je poseban dan. Danas (12.12.) se održava konstitutivna sednica Vrhovne rade (ukrajinski parlament). Prvi put će u njoj svoje predstavnike imati i jedna partija ekstremne desnice. „Imaćemo priliku da naše ideje iznosimo i u parlamentu, a ne samo na manifestacijama i televizijskim emisijama“, izjavio je zamenik šefa partije Andrij Mohnik u razgovoru za Dojče vele. „Sada će i ton biti oštriji. 'Sloboda' namerava da se svim sredstvima bori protiv“, kako kaže Mohnik, „korumpiranog diktatora Viktora Janukoviča i ostalih anti-ukrajinskih snaga“.

Ekstremni desničari postaju društveno prihvatljivi

Na parlamentarnim izborima u oktobru „Sloboda“ je osvojila više od deset odsto. Ta partija sada, sa ostalim opozicionim strankama, namerava da stupi u akciju. U predizbornoj kampanji, ukrajinski intelektualci su u otvorenom pismu upozorili stranke demokratske opozicije na opasnost od saradnje sa nacionalistima. Pa ipak, jedna opoziciona stranka, „Ujedinjena opozicija“ sa Arsenijem Jazenjukom na čelu, inače saborcem bivše premijerke Julije Timošenko, imala je tokom kampanje zajedničke kandidate sa „Slobodom“.

Taraš Vosnijak, publicista iz Ljvova, jedan je od potpisnika otvorenog pisma. U razgovoru za DW on upozorava na posledice saradnje sa ekstremnim desničarima. „Zajednički nastup doprinosi legitimnosti te stranke. Autoritarni režim predsednika Janukoviča iskoristiće partiju 'Sloboda' da diskredituje opoziciju“, upozorava Vosnijak.

Zbog uspeha nacionalista u Ukrajini strahuju pre svih migranti, ali i mnogi Rusi. „Sloboda“ u svom programu zahteva, između ostalog, suzbijanje priliva migranata i davanje prednosti etničkim Ukrajincima prilikom zapošljavanja u državnim službama. Rasističke izjave spadaju u političku svakodnevicu „Slobode“. Na ovogodišnjem takmičenju za pesmu Evrovizije, vodeći članovi partije negodovali su zato što je Ukrajinu predstavljala pevačica afričkog porekla.

Nacionalistički koreni

U programu partije „Sloboda“ navodi se da je njihov cilj: „socijalna i nacionalna revolucija“. Asocijacija na pojam „nacionalsocijalizam“ nije slučajna. „Sloboda“ se ranije zvala „Socijal-nacionalna partija Ukrajine“. Godine 2004. njen šef Oleg Tijanibok isključen je iz poslaničkog kluba koalicije „Naša Ukrajina“. On je održao antisemitski i ksenofobični govor koji je izazvao veliki skandal u Ukrajini.

Tijanibok je odlučio da osnuje novu partiju, pod imenom „Sloboda“. Pojam „Sloboda“ u to vreme bio je u modi među ekstremnim desničarima u celoj Evropi, u prvom redu zahvaljujući uspehu Slobodarske stranke Austrije (FPÖ).

Nedovoljno suočavanje sa prošlošću

Švedski istoričar Per Rudling godinama proučava istorijske razloge ukrajinskog nacionalizma. „Učešće ukrajinskih nacionalista u etničkim čišćenjima za vreme Drugog svetskog rata i njihovi antisemitski i rasistički stavovi i dalje se negiraju“, kritikuje istoričar Rudling. „Oni neguju stare, istorijske mitove i stvaraju nove“, zaključuje Rudling.

A prema oceni politikologa Andreasa Umlanda iz Kijeva: „Mnogi Ukrajinci aktuelnu vladu doživljavaju kao anti-ukrajinsku. I zato glasaju za radikalnu anti-vladinu stranku.“

Autori: Ojgen Tajze / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković