Ukrajina u NATO – odmah! Da li je to moguće?

Član 5 je srž NATO-ugovora. On opisuje obavezu svih članica da pomognu drugoj u samoodbrani u slučaju napada. Ali, svaka članica NATO sama odlučuje kakvu će pomoć da pruži. „Mi ćemo braniti svaki kvadratni centimetar teritorije NATO“, više puta je naglašavao odlazeći američki predsednik Džo Bajden nakon napada Rusije na Ukrajinu. Ukrajina bi htela pod taj zaštitni kišobran. NATO je to više puta obećao, ali bez navođenja datuma. Država bi u jednom trenutku trebalo da bude nagrađena članstvom za svoju odbrambenu borbu protiv Rusije.

NATO zaštita samo za deo Ukrajine?

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sada je predložio prijem u NATO onog dela Ukrajine koji je slobodan. Područja pod ruskom okupacijom na istoku i poluostrvo Krim (oko 27 odsto teritorije Ukrajine), koje je Rusija pripojila kršeći međunarodno pravo, u početku ne bi trebalo da dođu pod zaštitni kišobran Alijanse. Zelenski želi da spreči dalje napredovanje ruskih trupa i da omogući pregovore s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o prekidu vatre.

Tehnički gledano, verovatno bi bilo moguće samo delimično primeniti pravilo NATO-ugovora na teritoriju Ukrajine. Instrument o pristupanju Ukrajine, koji bi morale da ratifikuju sve 32 članice NATO, može se formulisati u skladu s tim. Dodatni protokoli o drugim pitanjima već su sadržani u članu 14 Ugovora o NATO. Član 6 Ugovora opisuje teritoriju NATO. Na primer, neka ostrva koja pripadaju Francuskoj ili Velikoj Britaniji na Karibima ili Pacifiku nisu teritorija NATO. Prilikom podele Nemačke na de fakto dve države, Saveznu Republiku Nemačku i Demokratsku Republiku Nemačku, NATO-ugovor se odnosio samo na zapadni deo Nemačke, odnosno Saveznu Republiku. DDR je bila članica Varšavskog pakta, vojnog saveza Sovjetskog Saveza.

Mnoge članice NATO se ne slažu

Pitanje je, međutim, da li postoji politička volja među partnerima u NATO, posebno u najvažnijoj članici, Sjedinjenim Državama, da prihvate slobodnu Ukrajinu. Nemački političari, na primer, upozoravaju da bi rizik od uvlačenja u vojni sukob još jednim ruskim napadom na Ukrajinu bio veoma veliki. Tokom svoje posete Ukrajini ovog ponedeljaka (2. decembar), kancelar Olaf Šolc još je jednom jasno stavio do znanja da odbija trenutni ulazak Ukrajine u NATO. Bivši generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg s tim se ne slaže. Ubrzo nakon odlaska s dužnosti u oktobru rekao je da bi brz prijem većeg dela Ukrajine u NATO mogao da dovede do kraja rata. „Gde postoji volja, postoje i načini da se pronađe rešenje. Ali, potrebna vam je granica koja definiše gde se poziva na član 5, a Ukrajina mora da kontroliše čitavo područje do te granice“, objasnio je Stoltenberg u oktobru u intervjuu za „Fajnenšel tajms“. Francuska, Poljska i baltičke zemlje takođe bi mogle da prihvate delimično članstvo Ukrajine.

Faktor Tramp faktor teško je ukalkulisati

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski više puta je tražio bezbednosne garancije NATO, što je bio deo njegovog „plana pobede“. Prema rečima nemačkog general-majora Kristijana Frojdinga, šefa planskog i komandnog štaba Bundesvera, Ukrajina je „priterana uza zid“. Zato bi Zelenski mogao da prihvati da za sada odustane od ponovnog osvajanja teritorija pod ruskom okupacijom. Ruski vladar Putin je, između ostalog, tražio da Ukrajina ne uđe u NATO, čak ni delimično. Neizvesno je kako će se ponašati nova američka administracija pod vođstvom predsednika Donalda Trampa. List „Vol strit džornal“, pozivajući se na izvore bliske sledećem predsedniku, izvestio je da Tramp možda želi da „odloži članstvo Ukrajine za 20 godina“. Nejasno je kako namerava da okonča ruski rat protiv Ukrajine, kako je najavio.

Rute: „Više oružja, manje rasprava“

Na ovonedeljnom sastanku ministara spoljnih poslova NATO u Briselu, novi generalni sekretar Alijanse Mark Rute rekao je da Ukrajini nisu potrebne nove diskusije o načinima prekida vatre, već više oružja i više raketne odbrane. „Ukrajini nisu potrebne stalno nove ideje za mirovni proces, već mi moramo da obezbedimo da Ukrajina ima ono što joj je potrebno da bude u snažnoj poziciji“, rekao je Rute. S te pozicije sile, Ukrajina bi onda trebalo da pregovara s agresorskom Rusijom, zaključio je Rute.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku