Ukrajina: predsednički kabinet postao je centar moći

Ukrajinski parlament je u četvrtak podržao produženje ratnog stanja za još 90 dana do 15. novembra. Ukrajina je proglasila ratno stanje 24. februara 2022. kada je Rusija pokrenula invaziju na svog suseda. Zakon je nekoliko puta produžavan i zabranjuje napuštanje zemlje muškarcima od 18 do 60 godina. Isto tako, dok traje ratno stanje - ne mogu se održati izbori. U Ukrajini su u oktobru 2023. bili planirani parlamentarni izbori  a predsednički izbori bi trebalo da se održe u martu sledeće 2024. godine.

U Ukrajini je politička moć koncentrisana u jednoj osobi: Volodimiru Zelenskom. On ne samo što je predsednik, nego njegova stranka Sluga naroda ima i apsolutnu većinu u Vrhovnoj Radi, ukrajinskom parlamentu. Od početka ruskog napada parlamentarne rasprave protiču uz mnogo manje konfliktnu atmosferu. "Naravno, pitanja koja se odnose na zaštitu nacionalne bezbednosti danas zahtevaju posebnu pažnju i osetljivost", kaže poslanica Irina Heraščenko.

Optužbe za cenzuru

Heraščenko je članica stranke Evropske solidarnosti bivšeg predsednika Petra Porošenka. Političarka ističe da njena stranka nerado kritikuje Vladu i da se oslanja na "jedinstvo". No optužba za političku cenzuru je utoliko ozbiljnija. Kritika ove poslanice se posebno odnosi na takozvani "Telemaraton". Na početku ruskog napada, vlada je objedinila najveće ukrajinske TV-stanice u jedan program. Taj Telemaraton je kontroverzan i zato što se opozicija tu gotovo ni ne pojavljuje.

Oleksandr Kornijenko, potpredsednik parlamenta i stranački kolega predsednika Zelenskog, opovrgava te kritike.

"Ako pogledate Telemaraton, videćete da nisu zastupljeni samo predstavnici stranke Sluge naroda, nego i druge političke snage, glavne opozicione snage", kaže Kornijenko. Ali, studija instituta Detektor Medija ga demantuje: više od 60 odsto političara u „Telemaratonu" dolazi iz vladajuće stranke a samo četiri odsto iz druge najveće grupe, Evropske solidarnosti.

Predsednički kabinet kao centar moći

Heraščenko iz stranke Evropska solidarnost želi povratak širem javnom diskursu. Zahteva da se medijima dozvoli povratak u parlamentarne rasprave i kritikuje aparat oko predsednika Zelenskog kao telo koje ima previše ovlašćenja.

"Kabinet predsednika nije telo definirano Ustavom. Uprkos tome, većinu vojnih pitanja komentarišu savetnici iz predsednikovog kabineta", kaže Heraščenko. Ona se pita: "Ko su ti ljudi? Ko ih je izabrao? Koja su njihova ovlašćenja?"

Zapravo, čini se da ko god pripada užem krugu oko predsednika dobija široka ovlašćenja. Posebno se Andrij Jermak ponaša kao neka vrsta potpredsednika te se čak kao takav i predstavlja. Jermak je šef predsedničkog kabineta, ima deset zamenika i razne savetnike. Među njima su i kontroverzne osobe optužene za korupciju. Jermakovi ljudi svojim izjavama i tvitovima dominiraju političkim diskursom u zemlji, iako nisu izabrani na opštim izborima.

Potpredsednik parlamenta Kornijenko u tome ne vidi problem. "Mislim da se o tome može dugo raspravljati, ali rezultati govore za sebe. Danas je predsednik Ukrajine najpopularniji političar u Evropi, jedan od najpopularnijih na svetu, možda čak i najpopularniji", kaže. Visoka popularnost valjda treba da opravda manjak transparentnosti.

„Predsednički kabinet je postao centar moći u senci", kaže i politička analitičarka Oksana Sabolotna. Ona prati odnose među strankama i raspodelu moći u Ukrajini, između ostalih i za nevladinu organizaciju Centar udruženih akcija. „Između predsednika, parlamenta i vlade jednostavno ne vlada ravnoteža", kaže ova analitičarka.

Rat kao pretnja demokratskim praksama

"Nakon rata, definitivno ćemo morati da preispitamo odluke predsednika, kabineta i Vrhovne rade”, kaže Zabolotna. “I mi ćemo kao društvo morati da se zapitamo da li je ovaj sistem vlasti uopšte pravi za nas.”

Snažan parlament koji ograničava predsednikova ovlašćenja - to je ideja koja stoji iza ukrajinskog predsedničko-parlamentarnog sistema. Mnogi žele da preispitaju ovaj sistem. Svi oni shvataju u kojoj meri je ruski agresorski rat teret za ukrajinsku demokratiju. Ali, pretnja za demokratiju se gotovo ni ne spominje.

Jaroslav Jurčišin iz stranke Glas kaže da ukrajinsko civilno društvo vrlo dobro zna šta hoće a to je članstvo u Evropskoj uniji i NATO. Ako se ne postigne potreban napredak, tada će "preduzeće verovatno da promeni vođstvo", kaže Jurčišin: "I predsednik to vrlo dobro razume.”

Jurčišin je uveren da će idućih meseci opet biti oštrijih parlamentarnih rasprava. Između ostalog i zato što građani traže borbu protiv korupcije i za veću vladavinu prava. „Možemo da razgovaramo o rokovima reformi, ali nikako ne možemo o tome moraju li se one sprovesti ili ne", kaže ovaj poslanik. Iako izbori nisu tema u ratnim vremenima, politička trka polako ponovno postaje vidljivija.

ard/nk

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.