Ukraine Russland Gaspreis

Godinama su energenti razlog za svađe između Rusije i Ukrajine. Ta tema uvek je na dnevnom redu sastanaka ruskih i ukrajinskih političara, ali rešenja za sada nema na vidiku. Od 2009. Ukrajina plaća znatno više za ruski gas nego što je to slučaj kod ostalih evropskih zemalja. To pravi rupe u ukrajinskom budžetu.

Tako visoke cene rezultat su ugovora koji je te godine potpisan između dveju zemalja. U njemu je predviđeno da Ukrajina mora da plati kaznu ako ne uveze minimalnu količinu od 42 milijarde kubnih metara gasa. Poznavaoci prilika sumnjaju da će Kijev u narednom periodu uspeti da ubedi rusku stranu da po tom pitanju napravi bilo kakve ustupke. „Ne treba računati sa popustima, Rusija to neće promeniti“, kaže za Dojče vele direktor ukrajinskog Instituta za energetske studije Dmitro Marunič.

Uspešne tužbe evropskih kompanija

Ukrajina ima mogućnost da podnese tužbu pred međunarodnim sudom, veliki broj evropskih zemalja to je već učinio. Energetske kompanije iz Poljske, Litvanije i Češke tužile su ruskog državnog monopolistu i dobile procese. Gasprom je zato morao da dâ popust, isto kao i italijanskim kompanijama ENI i Edison, nemačkim E.ON i RWE, kao i grčkoj DEPA.

Prema nekim izvorima, Gasprom je 2012. godine dao popust evropskim energetskim koncernima u visini od 2,4 milijarde evra. Samo u prvom kvartalu ove godine cena je morala da bude niža za dodatnih 500 miliona evra.

Strah Kijeva od Moskve

Bez obzira na to, Genadij Rjabzev, direktor kijevskog Centra za nauku i tehniku „Psiheja“, sumnja da će ukrajinska vlada sa ukrajinskim energetskim koncernom Naftogas pokrenuti proces protiv Gasproma. „Ukrajinsko rukovodstvo se plaši da tuži Gasprom jer smatraju da nemaju drugu alternativu za snabdevanje gasom“, kaže Rjabzev za Dojče vele. Ako bi se to dogodilo to bi automatski značilo i raskid postojećih ugovora Ukrajine sa Rusijom.

Ukrajina zaista ne bi mogla da nadomesti ruski gas jer je njena sopstvena proizvodnja previše mala. Ta zemlja takođe nema dovoljno transportnih kapaciteta kako bi gas uvozila iz drugog smera, iz Evrope, kaže Rjabzev. „Iz Evrope može maksimalno da se uveze pet milijardi kubnih metara gasa, a to je suviše malo. Zato uvoz gasa iz Evrope nije alternativa“, naglašava ukrajinski stručnjak. Zbog toga, smatra on, Kijev ne razmatra mogućnost pokretanja sudskog procesa već se oslanja na pregovore.

Sporazum sa EU ili popust za gas?

Situacija bi ove jeseni mogla da se promeni, smatra Rjabzev. Na samitu Evropske unije „Istočnoevropsko partnerstvo“ krajem novembra u Viljnusu (Litvanija) trebalo bi da bude potpisan Sporazum o asocijaciji i slobodnoj trgovini između EU i Ukrajine. To bi trebalo da dodatno približi tu zemlju Evropskoj uniji. Političari EU upozoravaju, međutim, na nedostatke Ukrajine u oblasti vladavine prava i pre propisivanja Sporazuma insistiraju na reformama koje se tiču demokratije i prava u toj zemlji. „Ako zaista bude došlo do potpisivanja Sporazuma o asocijaciji između EU i Ukrajine, Rusija bi mogla da snizi cene gasa Kijevu i bez sudskog procesa“, smatra Rjabzev.

Za to vreme Moskva pokušava da privoli Kijev da uđe u carinsku uniju sa Rusijom, Belorusijem i Kazahstanom. U zamenu za ulazak u tu evroazijsku ekonomsku zajednicu, Kremlj Ukrajini nudi povoljnije cene gasa. Političko rukovodstvo u Kijevu još uvek razmišlja „kojem će se carstvu privoleti“.

Autori: Lilija Griško / Ivan Đerković

Odgovorna urednica: Dijana Roščić