Ukidanje izdavanja šengenskih viza za građane Rusije?

Moj poznanik Artjom voli Finsku: prelepa jezera, ljubazni ljudi, čist vazduh. On poznaje tu zemlju, tamo često odlazi. Artjom živi u Sankt Peterburgu i koristi pojednostavljeni vizni režim finskog konzulata u svom rodnom gradu koji je na snazi već godinama. Čak i sada, nakon što je direktna vazdušna ruta ka EU zatvorena za Ruse. Od početka rata u Ukrajini, evropsko nebo je zatvoreno za ruske avione i obrnuto, a avionima iz EU više nije dozvoljeno da lete u Rusiju.

Zato Artjom ide kolima. Do Helsinkija i nazad svakih nekoliko vikenda, skoro 400 kilometara. Vožnja u jednom pravcu traje oko pet sati. Brže je inače ako se vozi samo do Lapenrante, sledećeg po veličini finskog grada u blizini ruske granice.

Nema odmora za Ruse u EU

Ali, za razliku od mog poznanika Artjoma, hiljade drugih ruskih turista se ne vraćaju. Bar ne odmah. Mnogi od njih pravo sa granice voze do aerodroma Helsinki-Vanta da bi leteli dalje na zapad. Rusi su od početka godine podneli skoro 60.000 zahteva za dobijanje finskih viza, izračunali su finski mediji. Većina podnosilaca zahteva za šengensku vizu došla je iz Sankt Peterburga. I upravo ta kapija ka Evropi sada zabrinjava mnoge Evropljane. Argument glasi: dok Moskva bombarduje ukrajinske gradove, ruski građani nikako ne mogu da uživaju u letovanju na Zapadu.

Baltičke države ionako mesecima nisu bile destinacija za putovanja Rusa. Estonija, Litvanija i Letonija više ne izdaju turističke vize ruskim državljanima. Letonija je otišla i korak dalje i odnedavno dozvoljava ulazak u zemlju samo u slučaju smrti bliskog rođaka.

Premijerke Finske i Estonije nedavno su pozvale i druge evropske zemlje da Rusima prestanu da izdaju turističke vize. U Finskoj 58 odsto stanovništva više ne želi turističke vize za Ruse, pokazalo je istraživanje javne televizije „Yle“.

EU i dalje diskutuje o vizama za Ruse

Šengenske vize za Ruse će krajem avgusta biti tema na sastanku ministara spoljnih poslova Evropske unije u Pragu. Evropska unija ima 27 država-članica, od kojih ne pripadaju sve šengenskom prostoru koji broji 26 članica. Četiri zemlje, Švajcarska, Norveška, Island i Lihtenštajn, koje takođe izdaju šengenske vize, uopšte nisu članice Evropske unije.

Dmitrij Lanko sa katedre za evropska istraživanja Državnog univerziteta Sankt Peterburga u aktuelnoj diskusiji vidi ni manje ni više nego „svakodnevni nacionalizam“. On u intervjuu za DW kritikuje „težnju da se kažnjavaju svi Rusi“. U kategoriju „Rusi“ ne spadaju samo etnički Rusi, tvrdi on, već i „Tatari, Čečeni i predstavnici svih naroda Ruske Federacije bez izuzetka, uključujući i Ukrajince koji žive u Rusiji“.

Estonska premijerka Kaja Kalas dolila je ulje na vatru i tvitovala: „Posetiti Evropu je privilegija, a ne ljudsko pravo“. Njene reči nailaze na veliku dozu nerazumevanja u Rusiji. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ocenila je da je to „besmislica“ koji dolazi od „estonskih fantasta“. Zaharova se ovako podsmevala na Telegramu: „Prava privilegija je imati sreće da vidite Rusiju u svoj njenoj raznolikosti i veličanstvenosti.“

Nemojte se boriti protiv turista „zbog geopolitike“

Za Aleksandra Gorohova iz Saveza ruskih turističkih organizacija „Sonato“ ta razmena udaraca predstavlja „emocionalni izliv“. On za DW podseća da ruski turisti donose novac, čak i ako je reč o tranzitnom turizmu. „Po mom mišljenju, te zemlje bi trebalo da se bore da taj tok tranzitnih turista pretvore u pravi turistički tok s noćenjima, itd.“ Gorohov se zalaže za pragmatična rešenja: ne bi se trebalo boriti protiv turista „zbog geopolitike“.

Ni moj poznanik Artjom iz Sankt Peterburga ne želi da „upadne u klinč geopolitike“, pogotovo što ni on ni njegovi prijatelji nikada nisu glasali za Vladimira Putina. Međutim, on ima razumevanja za moguću zabranu viza. Artjom planira novo, kratko putovanje za vikend u Lapenrantu. Dokle god je moguće.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.