Ujedinjeni gnevom

„Otkako je premijer Srbije velikom većinom osvojio predsedničke izbore, hiljade mladih protestuju u celoj zemlji ‚protiv diktature‘. Svako veče se organizuju protestne šetnje praćene pištaljkama i trubama u Beogradu, Novom Sadu, Nišu ali i drugim manjim gradovima u Srbiji. U subotu su desetine hiljada demonstranata marširale Srbijom", piše Andreas Ernst u švajrcarskom dnevniku Noje cirher cajtung (NZZ) i napominje kako neki mediji proteste nazivaju studentskim, ali napominje da su u protestnim šetnjama zastupljene različite grupe ljudi.

„U subotu su na proteste izašli i sindikati vojske i policije. Pored studenata marširaju i nacionalisti i desni radikali što povremeno dovodi do nesaglasja u protestnim povorkama. Ali, gnev protiv najmoćnijeg čoveka u zemlji ih drži na okupu. Pored šaljivih transparenata i slogana, Vučića demonstranti još nazivaju ‚pederom‘ što je do sada bila praksa samo fudbalskih huligana", piše NZZ.

List piše kako su novosadski studenti formulisali listu političkih zahteva koju su preuzeli i beogradski. Naime, „Vučić bi morao da podnese ostavku, predsednica skupštine takođe i direktori državnih medijskih kuća koji već duže vremena vrše poropagandu za Vučića. Takođe bi trebalo da budu konačno korigovane i izborne liste na kojima se, kako tvrde, nalaze desetine hiljada umrlih. Studenti su pozvali i sindikate da im se pridruže u protestima. Izbijanje nezadovoljstva je došlo iznenada, nakon Vučićeve kratke i žestoke izborne kampanje kojom je paralisao opoziciju. Njegova dominacija je pored tolikog broja glasova koje je osvojio, očigledno probudila veliko neraspoloženje. A plodno tlo za to su nezadovoljstvo mladih obrazovnim sistemom, velika stopa nezaposlenosti i sveukupna loša perspektiva kada je reč o zaposlenju. No, neki liberalni kritičari optužuju mlade su se ‚probudili‘ tek nakon izbora. (…)

Što se organizacije protesta tiče, ne postoji nikakav koordinacioni centar. Radi se o više umreženih decentralizovanih grupa. Većina organizatora anonimno daje izjave za medije. A to pojačava širenje teorija zavere, piše Andreas Ernst u listu NZZ.

Beskrajna frustriranost mladih

Erih Ratfelder u listu Tagescajtung (taz) iz Berlina na istu temu piše: „To što je premijeru Aleksandru Vučiću uspelo da poslednjih godina kontroliše kompletan državni aparat i mas-medije, ne znači da je već reč o ‘diktaturi' ali se zato može govoriti o ‘demokraturi'. Zahtev mahom spontano okupljenih mladih demonstranata, da samodržac podnese ostavku, ne odražava samo čežnju za demokratijom i pravnom državom. Ta čežnja dakako postoji, ali činjenica da se ovaj pokret ne može pripisati nijednoj opozicionoj partiji, ni desno ni levo orijentisanoj, jasno upućuje na beskrajnu socijalnu frustriranost jednog dela mladih koji više ne žele da budu negde svrstani.

Zbog nezaposlenosti, pre svega mladih, zbog činjenice da se posao dobija samo preko partijske knjižice ili na prijedlog vladajuće partije i sveopšte korupcije u svim društvenim poljima, iza ovih demonstracija je osjećaj bezizlaznosti, koja bez ideološke pozadine postavlja zapravo sistemsko pitanje”, piše Erih Ratfelder u berlinskom dnevniku napominjući da iz Srbije godišnje odlaze desetine hiljada dobro obrazovanih mladih ljudi. "Ali, to nije slučaj samo sa Srbijom već i sa skoro svim drugim zemljama jugoistočne Evrope. (…) A onaj ko odluči da ostane i ko neće da se ponaša oportunistički, mora da se bori."