Ujedinjena, ali ne do kraja

Zašto baš u istočnoj Nemačkoj mnogi ljudi biraju Alternativu za Nemačku, stranku čiji se delovi smatraju ekstremističkim, ili levičarski populistički Savez Sare Vagenkneht?

To i slična pitanja o razlikama zapada i istoka Nemačkepostavljaju se često, ali najviše o Danu nemačkog jedinstva koji se proslavlja trećeg oktobra. Tog datuma 1990. je dovršeno ponovno ujedinjenje Nemačke.

Odgovor nije lak, ali se delom krije u godišnjem izveštaju poverenika Savezne vlade za istok Nemačke koji je predstavljen u Berlinu. Izveštaj je, uz pomoć mnogih stručnjaka, sastavio poverenik Karsten Šnajder (SPD), koji i sam dolazi iz istočnonemačke pokrajine Tiringije.

Njegov zaključak je da je Nemačka „slobodna, ujedinjena i nepotpuna“. Zemlja se značajno promenila od 1990. godine, navodi Šnajder.

„Demokratija po sebi favorizuje se kao glavni društveni model i na zapadu i na istoku zemlje, ali postoji nezadovoljstvo politikom i primenom odluka“, naveo je on.

I 35 godina nakon pada Berlinskog zida i 34 godine od ujedinjenja postoje ekonomske razlike između istočnih i zapadnih pokrajina, ali je ukupno gledano dinamika pozitivna, ističe Šnajder.

Većina ljudi na istoku zemlje, nastavlja on, procenjuje svoje ekonomsko stanje kao dobro, ali smatra da politika za njih nema razumevanja i da demokratskim institucijama veruju manje nego građani na zapadu zemlje.

„Strah od promena“

To u Libenu, gradiću u Brandenburgu, primećuje i lokalni sveštenik Martin Litke. „Primećujem da se ljudi plaše promena i da su prijemčivi za stavove ili stranke koje obećavaju da sve jednostavno može ostati kao što jeste.“

Litke kaže za DW da je na pokrajinskim izborima pre pet godina još bilo „kul“ dati glas Zelenima i zaštiti klime. Sada se sve vrti oko migracije, dodaje on: „A to opet menja mnogo toga.“

Poverenik za istok Nemačke, Šnajder, kaže da ga je politički razvoj u istočnonemačkim pokrajinama „uplašio, otreznio i alarmirao“.

U izveštaju potvrđuje da su u svih pet istočnonemačkih pokrajina plate još uvek niže nego na zapadu Nemačke. Ali, dodaje, masivno se investira, stopa nezaposlenosti je niska, a infrastruktura i javne usluge su ponegde i razvijenije nego u zapadnim pokrajinama.

„Kolektivno nezadovoljstvo“

Šef Instituta nemačke privrede Mihael Hiter piše u svom godišnjem izveštaju da je istočna Nemačka od ujedinjenja 1990. prošla kroz „impresivan razvoj“.

„Kolektivno nezadovoljstvo, koje se vidi na biralištima, na prvi pogled nije u skladu sa ekonomskim uspesima. Aktuelna nesigurnost i briga ljudi u regionima pogođenim transformacijom doprinose podršci AfD-u širom zemlje“, kaže ovaj ekonomski stručnjak.

Šnajder ukazuje da trend jačanja desnih populista nije ograničen samo na istočne pokrajine. I u Bavarskoj i Hesenu, AfD je na pokrajinskim izborima ostvarila jak rezultat.

U stvari, ističe Šnajder, više ne postoji „istočna Nemačka“ kao jedinstven blok. Razvoji su regionalno veoma različiti, kaže on. Ako posmatrate Nemačku sa njenih 16 pokrajina, onda su upravo istočne pokrajine Meklenburg i Brandenburg trenutno pokrajine sa najvećim privrednim rastom.

Sociolog religije Detlef Polak je u tekstu za Frankfurter algemajne cajtung pisao da se na istoku zemlje razvila određena gluvoća za dijalog. Za stranke političkog centra, poput Demohrišćana i Socijaldemokrata, teško je da utiču na stavove ljudi na istoku Nemačke, napisao je ovaj sociolog.

„Dve trećine istočnih Nemaca ima problem sa demokratijom“

Drastičnije mišljenje o atmosferi na istoku Nemačke ima berlinski istoričar Ilko-Saša Kovalčuk, koji se bavi istraživanjima diktature u bivšem DDR-u i procesom ujedinjenja.

„Polazim od toga da dve trećine istočnih Nemaca ima problem sa demokratijom i slobodom“, ponovio je ovaj istoričar u više intervjua, izazvavši debatu među istočnonemačkim intelektualcima i političarima.

Kovalčuk obrazlaže da „ljudi na istoku do danas nisu shvatili da živimo u društvu kompromisa, a ne u društvu konsenzusa“.

Nedugo pre objavljivanja izveštaja opunomoćenika za istočnu Nemačku, nemački kancelar Olaf Šolc objavio je pomirljivu video-poruku. U njoj ističe da se ne slaže sa mišljenjem da je zemlja podeljena nakon pokrajinskih izbora u Brandenburgu, Tiringiji i Saksoniji.

Nemce više toga ujedinjuje nego što ih razdvaja, poručio je Šolc. „Često se mogu čuti samo ekstremna mišljenja. Ali nije stvar u tome ko viče najglasnije. Većina u društvenom centru je mnogo, mnogo veća. Mnogo je više razboritih i pristojnih“, poručio je kancelar.

Njegov poverenik za istok Nemačke zato zahteva – i od svog šefa – da se ta „tiha sredina društva“ sada i ojača. Ljudi, udruženja, volonteri koji se na lokalnom nivou angažuju kako bi društvo funkcionisalo, treba da dobiju podršku, zaključuje Šnajder.

*ovaj članak je isprva objavljen na nemačkom jeziku