Ugrožena je vladavina prava unutar EU

Prednost pravu EU

Visoki nemački sud je prošle godine krenuo s lošim primerom kada je doveo u pitanje kupovinu državnih obveznica od strane Evropske centralne banke i nadležnost Suda EU. Sada se radi o principijelnim pitanjima: sredinom juna, poljski Ustavni sud je presudu Suda EU o svađi oko imenovanja sudija u Poljskoj označio kao nevažeću.

Ministar pravosuđa Poljske je pritom naglasio da Poljski ustav mora stajati iznad zajedničkog zakonodavstva EU. Konačna odluka poljskog Ustavnog suda se očekuje početkom avgusta.

„Prednost EU-prava je naš zajednički temelj i ako je on napadnut, onda imamo problem“, rekao je poverenik Evropske komisije za pravosuđe Didije Renders. Međutim, nejasno je šta će se desiti ako Varšava baci Briselu pravnu rukavicu u lice. O tome neće odlučivati Komisija nego Savet EU, dakle - predsednici vlada i država članica.

Ovaj slučaj predstavlja najveću pretnju za jedinstvo EU koje jamče ugovori. Jedno je jasno: ako se Poljska jasno odluči protiv prednosti EU prava tada se i članstvo Poljske i prava koja su iz toga proizašla dovode u pitanje.

Nezavisnost pravosuđa

Kad je nezavisnost sudstva u pitanju, komisija je uputila kritike na račun nekoliko zemalja. U Nemačkoj se kritikuje izbor vrhovnih sudija, u Italiji sporost sudstva, a u mnogim zemljama se zamerke odnose na spor proces digitalizacije.

Pohvale su izrečene za prve korake u reformama sudstva na Malti gde je pravosuđe u potpunosti polarizovano. Kada je reč o Bugarskoj, tu reforme teku presporo.

Ali, težište kritike je opet na Poljskoj i Mađarskoj. Mađarski sistem omogućava selekciju najviših sudija van uobičajenog postupka - što postavlja pitanje nezavisnosti čitavog procesa. Ranije preporuke komisije koje bi vodile jačanju nezavisnosti sudija i posebno Nacionalnog saveta sudija, Budimpešta je u potpunosti ignorisala, piše u izveštaju.

Razvoj unutar poljskog pravosuđa se posmatra, kako je rečeno, s „ozbiljnom zabrinutošću“. Od 2015. je moć vlade i zakonodavaca u odnosu na pravosuđe porasla što je dovelo do pokretanja postupaka po članku 7 Ugovora o Evropskoj uniji. Iako EU i Evropski sud (Sud EU) sumnjaju u nezavisnost Nacionalnog saveta sudija, ovo telo i dalje nastavlja s radom. Visoki sud je zbog najnovijih promena zakona dodatno oslabljen, a izbor najviših sudija ne zadovoljava standarde.

Sloboda medija

Medijsko tržište u Poljskoj je do sada važilo kao pluralističko ali najnoviji razvoj događaja poput kupovine medija Polska Pres od strane državnog koncerna Orlen doživljava se kao pretnja. Poljski zaštitnik građana je ovu prodaju zbog uticaja na raznovrsnost medija stavio pod znak pitanja. Najnoviji zakonski predlozi se uglavnom okreću protiv stranih vlasnika medija u Poljskoj. Beleže se pokušaji zastrašivanja sudskim tužbama, napadi policije i nedovoljna zaštita predstavnika medija u obavljanju svakodnevnih obaveza.

Mediji su, prema izveštaju komisije, na udaru i u Mađarskoj. To se pre svega odnosi na nezaisnost Ureda za regulaciju rada medija kao i na spornu odluku o zatvaranju radio-stanice Klub-Radio. Osim toga, državni marketing je ciljano upotrebljavan kako bi se ostvario „indirektan politički uticaj preko medija“. I pandemija se, kako se dalje navodi, koristi kako bi se ograničilo informisanje preko nezavisnih medija. Nezavisni mediji su i dalje izloženi pritiscima i ograničavanjima u svakodnevnom radu.

Pojedinačna kritika kad su u pitanju mediji izrečena je i u slučaju nekoliko drugih zemalja poput Malte gde su mediji i posle ubojstva novinarke Dafne Karuane Galicije i dalje ometani u informisanju. Ili u Sloveniji koja trenutno predsedava Savetom EU i gde je u poslednje vrijeme zabeležen pritisak na predstavnike medija od strane predstavnika vlade. Ali i Holandija, koja važi kao primerna zemlja kada je u pitanju sloboda medija, upozorena je da bi trebalo bolje da štiti novinare, posebno posle ubistva novinara Petera de Frisa.

Spominje se i Hrvatska: izražava se zabrinutost zbog sve češćih sudskih tužbi protiv novinara.

Korupcija

U mnogim zemljama-članicama je pitanje korupcije još uvek velika tema. Pohvale u ovom segmentu su upućene Slovačkoj koja je u međuvremenu pred sud izvela velike skandale i pojačala zakonodavstvo u tom sektoru. No još uvek je ostalo mnogo posla kad je u pitanju kontrola javnih sredstava.

Rumunija je doduše, kako se kaže u izveštaju, sprovela obuhvatnu reformu zakonodavstva kada je korupcija u pitanju - ali na planu primene je potrebno još više političke volje. Negativno u smislu borbe protiv korupcije se spominju Malta, Bugarska i Kipar. U Poljskoj je zakonodavstvo u skladu sa EU-standardima ali još uvek postoje sumnje kada je u pitanju nezavisnost pravosuđa koje implementira zakone protiv korupcije. I to pre svega zato što je Ured za borbu protiv korupcije u nadležnosti ministra pravosuđa i glavnog državnog tužilaštva.

Hrvatska se pominje u kontekstu sektora javne nabave gdje, kako se kaže, postoji „visoki rizik za korupciju".

I u ovom segmentu se Mađarska našla na udaru kritika. Borba protiv korupcije se Sprovodi „u ograničenom obimu" kako je rečeno. Problemi su primetni posebno kada se radi o finansiranju stranaka i lobiranju. Mađarsku ugrožavaju i nepotizam i klijentelizam u sektoru javne uprave kao i tesne veze između politike i privrede koje ne podležu nikakvoj kontroli. Veliki procesi protiv korupcije nisu doneli nikakve rezultate.

Koje su posledice ovog izveštaja?

Pitanje vladavine prava se općenito uzima kao temelj za „raspravu unutar Evropske unije". Navedeni propusti u izveštaju neće prouzrokovati nikakve sankcije. Zato su u Evropskom parlamentu sve glasniji oni koji zbog štetnog ponašanja nekih članica traže reprekusije. Parlament je u međuvremenu zapretio tužbom i samoj komisiji ako se ne pokrenu pravni mehanizmi koji bi završili smanjenjem sredstava za članice koje se ogreše o pravne odredbe EU.

Trenutno je isplata sredstva iz korona-fonda EU za Poljsku i Mađarsku blokirana. Sada bi trebalo da počne rasprava o tome može li isplata da bude uslovljena reformama i korekturama osnovnih demokratskih i političkih postulata. Uskraćivanje sredstava je poslednji instrument kojim EU može da pokuša da zemlje-članice vrati "na pravi put".

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu