Ugalj ide u Srbiju, cenu plaćaju građani Republike Srpske

Loše poslovanje i nebriga za elektroenergetski sistem u Republici Srpskoj doveli su do ruba propasti dva stuba ovog sistema – termoelektrane Ugljevik i Gacko.

One su ostale bez sirovina, a koncesije za eksploataciju kvalitetnih površina date su privatnim kompanijama.

Od izvoznika koji „ima struje u izobilju“ i čija je cena „najniža u regionu“, te se zbog toga „ne treba očekivati povećanje cena električne energije“, za samo nekoliko meseci Elektroprivreda RS, kompanija u vlasništvu entitetske vlade, traži slamku spasa u povećanju cena struje, jer ne može da osigura stabilan sistem sa ovim cenama.

I ne samo to, od stabilnog izvoznika, Republika Srpska sada uvozi električnu energiju.

Od broja jedan do ambisa

„Mi smo došli u situaciju da smo od izvozno orijentisane firme postali uvoznici. Situacija je alarmantna. Nema uglja. Bez toga nema stabilnog elektroenergetskog sistema“, kaže predsednica Odbora sindikata Elektroprivrede RS Koraljka Kovačević Markov.

„U ovom trenutku Elektroprivreda RS prinuđena je da zbog zastoja kupuje električnu energiju. Svaki dan to je iznos oko 600 hiljada evra“, upozorava Markov.

U Ugljeviku potvrđuju da je stanje alarmantno, da je proizvodnja stala krajem novembra, kao i da je upitna održivost ponovnog pokretanja koje košta sto hiljada maraka.

„Ja sam radnik ovog preduzeća 30 godina. Ni u jednom momentu se nije desilo da nema uglja na deponiji. Nikada za ovih trideset godina. Nažalost, to je sada tako. Mi smo sada prepušteni Bogu“, kaže predsednik Rudnika i Termoelektrane Ugljevik Boban Benović, ističući da je ugalj koji se kopa lošeg kvaliteta, a da su privatne firme preuzele delove sa kvalitetnim ugljem.

„Bili smo broj jedan u regionu, danas smo potonuli“, kaže Benović.

Diži cenu struje!

Dok traje borba za održavanje stabilnog elektroenergetskog sistema, vlada RS je prelomila i aminovala povećanje cena električne energije za domaćinstva u proseku za 7,9 odsto.

Cilj je da se pokriju gubici i ublaže efekti lošeg vođenja preduzeća. Iz RiTE Gacko poručuju da je glavni krivac za ovakvo stanje upravo vlada kao većinski vlasnik i da, sudeći po reakcijama, nikoga ne zanima ova problematika.

„RiTE Gacko je 2022. završila sa pozitivnim rezultatom od 11 miliona maraka. Za prvih osam meseci ove godine, oni su tu dobit pretvorili u 18 miliona maraka gubitka. U ovom trenutku smo dužni preko 70 miliona dobavljačima. Na sastanku u vladi su rekli da će napraviti akcioni plan kojeg još nema i rekli su da se negde u sistemu izgubilo 40 i nešto miliona. Za to se leti sa pozicija, a niko nije smenjen“, kaže Željko Tepavčević, predsednik sindikalne organizacije RiTE Gacko.

Ističe da je u ovoj godini došlo do čak petnaest zastoja u termoelektrani samo zato što nije bilo uglja. Bez ove dve termoelektrane, kaže Tepavčević, nema ni Elektroprivrede RS.

„Poražavajuće je da u RiTE Gacko imate 45 odsto ispravne mehanizacije i kada dođemo kod ministra, oni pošalju tri privatnika sa malim kamionima da ispod naših bagera voze ugalj i kamen. Naš buldožer stoji da bi privatni radio“, kaže Tepavčević, navodeći primer ustupaka privatnim kompanijama prilikom davanja koncesije na eksploataciona polja različitog kvaliteta.

„Koliko morate čvrste mase da otkrijete za jednu tonu uglja? U polju koje je dato privatnim kompanijama to je 1:3 ili 1:4, dok je ono što je pripalo termoelektrani 1:7 do 1:9. To znači da za tonu uglja morate da iskopate do devet tona jalovine“, objašnjava Tepavčević apsurdnu politiku u dodeli koncesija, što, kako kaže, deluje kao da neko svesno želi propast.

Ugalj pored puta

Prema podacima Agencije za statistiku BiH, u prošloj godini je izvezeno oko 1,3 miliona tona uglja – kameni ugalj, lignit, mrki ugalj i koks.

Najviše uglja ide za Srbiju, posebno od 2022. godine, kada je zvanični Beograd najavio potrebu za ogromnim količinama uglja. Tada je krenula masovna eksploatacija uglja iz BiH. Rudnici su nicali jedan za drugim, a na čiji rad i danas upozoravaju udruženja za zaštitu životne sredine, kao i na validnost izdatih dozvola.

Medna kod Mrkonjić Grada, Bistrica i Bukova Kosa kod Prijedora samo su neki od lokaliteta na kojima se trenutno vrši eksploatacija u ogromnim količinama i prevozi kamionima u Srbiju. Iako neisplativo po svim ekonomskim parametrima, čak je i prevoz kamionima jeftiniji od uvoza električne energije, procenili su u Srbiji.

Takođe, za nesmetan rad obrenovačkih termoelektrana odobren je uvoz novih količina uglja, jer je rudnicima Kolubara i Kostolac neophodna revitalizacija koja je višestruko skuplja od uvoza uglja, čak i po cenama mnogo većim iznad tržišne.

„Ma davali su za placeve ljudima ogromne pare, niko nije pitao kada su počinjali da kopaju, sve se odigralo brzo. Nismo se ni okrenuli, a već je rudnik bio pred našim vratima“, objašnjava ogorčeni meštanin Bukove Kose, pokazujući prema brdu uglja pored puta spremnog za transport.

„Vidite li vi ovu količinu uglja koja stoji pored puta. Prestao sam da brojim kamione srbijanskih registarskih oznaka koji dan i noć odvoze ugalj“, kaže nam meštanin, koji se zajedno sa komšijama na protestima borio protiv otvaranja rudnika – bezuspešno.

Slovenački penal

Slično je i u ostalim rudnicima širom BiH koji uglavnom posluju preko posredničkih firmi, čija su sedišta u Srbiji.

Tako je DW pre dve godine pisao o eksploataciji uglja iz rudnika Medna nadomak Mrkonjić Grada, nakon čega je zagađeno kompletno rečno područje tog kraja.

Iako uglja ima, građanima ne ginu uvećani računi za električnu energiju već od januara, navodno zbog nedostatka sirovine, iako niko ne negira da gotovo ništa nije uloženo u održavanje poslednjih trideset godina.

Za to vreme milioni tona uglja izlaze iz BiH uz mizernu koncesionu naknadu, čiji iznos uglavnom ne može pokriti ni uništenu putnu infrastrukturu nakon transporta.

Ono što bi moglo još više da usložni elektroenergetsku problematiku u RS je dug RiTE Ugljevik prema Elektrogospodarstvu Slovenije (EGS-Ri).

Arbitražni sud u Beogradu je prošle godine doneo presudu u sporu Slovenije protiv RiTE Ugljevik, prema kojoj je ovo javno preduzeće dužno Slovencima da isplati odštetu od 67 miliona evra osnovice i 58 miliona na ime kamata. Pored toga, RiTE Ugljevik je u obavezi da isporučuje Slovencima trećinu električne energije za celo vreme rada termoelektrane.

Privatizacija?

Slovenci su pre nekoliko godina pokrenuli spor protiv RiTE Ugljevik tražeći višemilionsku odštetu po osnovu predratnih ulaganja u termoelektranu, u kojoj su tadašnje republike Slovenija i BiH zajedno uneli kapital, a na osnovu kojeg je Slovencima isporučivana trećina proizvedene električne energije do početka rata.

Iako neki analitičari smatraju da se urušavanjem termoelektrana stvaraju uslovi za preuzimanje kompanija kupovinom akcija od strane pojedinaca, teško da se taj posao može realizovati u praksi bez ogromnih gubitaka po Elektroprivredu RS, na šta ona u ovom trenutku finansijski nije spremna.

Za to vreme vlada RS preuzela je teret dugovanja od termoelektrane u Ugljeviku, iako iznos nije planiran budžetom, čije je sprovođenje ionako upitno.

„Vlada Republike Srpske prihvatila je da plaća deset miliona evra godišnje u narednih sedam godina, plus jednu trećinu električne energije, na osnovu odluke Arbitražnog spora iz Beograda koji su pokrenuli Slovenci u RiTE Ugljevik, kako bi na neki način skinuli taj balast Ugljeviku i Elektroprivredi Srpske“, rekao je premijer RS Radovan Višković, istakavši da ga zabrinjava da je rukovodstvo ove kompanije dovelo termoelektranu u situaciju da nema uglja.

Iako je upravo vlada RS vlasnik ovog preduzeća koje posluje u okviru Mešovitog holdinga „Elektroprivreda Republike Srpske“.