U Solunu kao kod kuće
6. septembar 2017.
U ulici Agios-Dimi nalazi se jedna od najbolje čuvanih zgrada u Solunu. Pitoreskna, u roze ofarbana starogradnja okružena je teškom metalnom ogradom. Pred ulazom su policajci – u svako doba dana i noći. Tu ne samo da je turski konzulat, tu je 1880. godine rođen Mustafa Ataturk, osnivač moderne Turske.
Ta zgrada svake godine privuče na desetine hiljada turista. Svakoga dana ispred nje se parkiraju autobusi koji iz susedne zemlje dovoze posetioce koji se interesuju za rodni grad turskog nacionalnog heroja. Jedan od njih je Nedžat Altin. Porodica tog 51-godišnjeg potpredsjednika jedne istanbulske tekstilne firme, tokom ratova na Balkanu pobegla je iz Soluna za Ajvalik, mali primorski grad u Turskoj, direktno preko puta grčkog ostrva Lezbosa.
„Sve me podseća na moj grad“
Altin kaže da se u Solunu oseća kao kod kuće. Doveo je svoje dve ćerke u rodnu kuću Kemala Ataturka kako bi one tokom odmora nešto naučile. „Mislim da u stvari ne postoje napetosti između turskog i grčkog naroda. To je jednostavno politika i to nema nikakve veze s ljudima“, kaže Altin. On ne podržava aktuelnu političku konfrontaciju kojoj ton daje Ankara. Protiv toga je i 36-godišnji Čengiz Erkonak iz Izmira. On bi voleo da se situacija između Turske i Grčke smiri.
„Jedini razlog zbog kojeg Turci više ne dolaze u Grčku jesu vize. Ako bismo smeli da putujemo u zemlje Šengena bez vize, bilo bi još više turista“, veruje Erkonak. On je sa sestrom doputovao u Grčku. Izmir i Solun su, kaže, veoma slični: „Sve me ovo podseća na moj grad – hrana, ljudi, saobraćaj“, kaže Čengizova sestra. Turskog predsednika Erdogana naziva diktatorom. Kaže da se ne boji da slobodno izrazi svoje mišljenje, ali ipak dodaje da mnogi to ne rade.
„Turci kao tradicionalni neprijatelji“
Veze između Grčke i Turske su, moglo bi se reči, tradicionalno u krizi. Turski vojni avioni redovno zalaze u grčki vazdušni prostor. Krajem 2016. godine Ankara je saopštila da razmatra Sporazum iz Lozane iz 1923. kojim se Turska odrekla ostrva Dodekaneza, koja se nalaze u blizini turskog kopna. A otkada Erdoganov stil rukovođenja Turskom, nakon propalog puča u leto 2016. ima jasna autoritarna obeležja, i odnos Ankare sa Evropom se pogoršao.
Uprkos tome, sve više turskih turista dolazi u Solun. Samo između januara i juna 2017. godine hoteli u tom drugom po veličini grčkom gadu registrovali su 39.286 noćenja. To je rast od skoro pet procenata u poređenju s prethodnom godinom. „Statistički gledano, turisti iz Turske koji borave u Solunu su na drugom mestu, nakon Kiprana, a ispred Nemaca“, kaže Kostis Kancdaridis, predsedavajući udruženju koje okuplja turističke radnike iz regiona. Razlog za to nije samo geografska blizina Soluna, već i zajednička istorija sa Turskom.
Do 1913. godine ta severnogrčka metropola bila je deo Osmanskog carstva. Nakon grčko-turskog rata 1919-1922, osmanlijsko stanovništvo iz Grčke prisilno je preseljeno u Tursku. Isto tako, više od milion Grka moralo je da napusti svoju tursku domovinu i trajno se nastani u Grčkoj. Ta trauma teško pada – upravo Grcima. „U školi se o Turcima govori pre svega kao o osvajačima i oni se predstavljaju kao neprijatelji“, objašnjava Konstantinos Drakotis, vlasnik prodavnice suvenira u neposrednoj blizini Ataturkove rodne kuće. Međutim, „kontakt sa turskim posetiocima veoma je pozitivna stvar. Mi imamo mnogo toga zajedničkog, a osim toga oni donose novac u naš grad.“
Grčka kao sklonište
To mišljenje ne dele ni blizu svi stanovnici Soluna. Javni diskurs snažno je obeležen napetostima između Atine i Ankare. Sa druge strane, Ataturkovu rodnu kuću pre svih posećuju obrazovani, progresivni Turci. Za njih je upravo Ataturk simbol moderne republike i naglašene podele između države i religije. „Dirljivo je kada stojite ovde u njegovoj rodnoj kući i posmatrate predmete iz njegovog života“, kaže Čengiz Erkonak. I on smatra da je Erdoganov stil vladanja autoritaran i da predstavlja pretnju za Evropu.
„Mislim da Turska ne bi trebalo da polaže prava na grčka ostrva (Dodekaneza). Na njima se etablirao grčki život“, kaže Erkonak. Tako misle i brojni posetioci Ataturkove rodne kuće. Ipak, samo retki o tome žele da se izjašnjavaju. Suviše ih brinu moguće posledice u otadžbini, u kojoj se protiv opozicije i kritičara vlade postupa sve oštrije. Tako je dakle Grčka za mnoge Turke ne samo mesto za odmor, već i neka vrsta privremenog skloništa.