U "sistemu Putin" sve će ostati po starom

63,65 odsto glasova za Vladimira Putina - rezultat je koji je objavio šef Izborne komisije Vladimir Čurov. To je slabije od 71,3 odsto koje je Putin osvojio 2004, ali još dosta bolje od njegove prve pobede na predsedničkim izborima, kada je 2000. godine osvojio 52,9 odsto.

"Sačekati zvanične izveštaje posmatrača"

Nemačka kancelarka Angela Merkel je bila uzdržana sa rečima kritike na račun pobede Vladimira Putina. Okolnosti izbora umnogome ne odgovaraju onome štio je uobičajeno u drugim delovima Evrope, rekao je portparol nemačke vlade Štefan Zajbert u Berlinu, dodavši da je to "za žaljenje". No, pre nego što se da konačna ocena ovih izbora, vlada će sačekati izveštaj posmatrača izbora.

Ministar spoljnih poslova Gido Vestervele zatražio je od ruske vlade da ispita sve indicije o nepravilnostima na predsedničkim izborima. "U interesu same Rusije jeste da se ti prigovori ispitaju", rekao je Vestervele u Berlinu. On je naglasio da Nemačka želi da lepo sarađuje sa sledećim predsednikom Rusije. "Ubeđeni smo da je partnerstvo sa Rusijom, i pored svih kritika, u velikom strateškom interesu Nemačke i Evrope", naglasio je Vestervele.

"Cinizam"

Bila je to cinična manifestacija - predsednički izbori u Rusiji. Rezultat je obznanjen još pre četiri meseca, naglašava opunomoćenik nemačke vlade za Rusiju, Andreas Šokenhof (CDU). Na jednom kongresu vladajuće stranke "Jedinstvena Rusija", premijer Putin, koji je pre toga već dva mandata proveo na funkciji predsednika, rekao je da će se kandidovati za najvišu funkciju. Predsednik Dmitrij Medvedev bi trebalo da postane predsednik vlade. Tako je zamena mesta već tada bila svršena stvar.

Ali, građani Rusije to nisu prihvatili, kaže Šokenhof: "U Rusiji danas imamo sve veći obrazovani srednji sloj, koji je rešio da izađe na ulice i zatraži promene." No, Putin po svaku cenu želi da zadrži status kvo, kaže ovaj predstavnik vlade u Berlinu. "On želi stabilnost. Ali, stabilnost u svetu koji se brzo menja znači zaustavljanje, zaostajanje. To je napetost koja će obeležiti Rusiju."

Zahtevi da se sprovedu reforme će ostati

I Gernot Erler, zamenik šefa poslaničkog kluba Socijaldemokrata, ubeđen je da protesti neće zamreti time što je proglašen pobednik na izborima: "Mislim da nam budućnost donosi jednog Putina koji dela pod pritiskom." Pritisak da se izvrše reforme, da se suzbije korupcija, da se izvrše modernizacija i tehnološka obnova, te da se ojača civilno društvo - sa tim će Putin morati da se nosi za vreme svog trećeg predsedničkog mandata.

Poslanica Zelenih u Bundestagu Mariluiz Bek želi da Putin shvati u kom vremenu živi. Ona kaže da se mora poštovati volja građana koji žele pravnu državu, demokratiju, otvaranje društva, slobodu štampe: "Potrebno je uspostaviti odgovarajuće strukture i to će otvoriti mogućnost modernizacije koja je Rusiji preko potrebna", tvrdi Bekova.

Demonstracija snage

No, za vreme Putinove predizborne kampanje nije moglo da se čuje mnogo o modernizaciji Rusije. Umesto toga, on je stalno ponavljao kako je Rusija jaka u svetu. "Poslednjih nedelja je govorio i o velikom programu naoružavanja - koji ne može da se finansira", kaže za Dojče vele Rajner Štiner, portparol za spoljnu politiku poslaničkog kluba Stranke slobodnih demokrata.

Volfgang Gerke, portparol za spoljnu politiku poslaničkog kluba Levičarske stranke, sličnog je mišljenja. Najave Putina da će rusku armiju izvesti na put stare slave i časti, prema njegovom mišljenju, treba posmatrati sa skepsom. "U Evropi nam treba razoružanje a ne naoružavanje", kaže ovaj poslanik.

Opunomoćenik za Rusiju Andreas Šokenhof smatra da Putin želi da Rusiji vrati izgubljeni status svetske supersile - kao u vreme nekadašnjeg Sovjetskog saveza. Ali, ovaj političar je ubeđen da neće uspeti ni Putinova ideja o stvaranju evropazijske unije.

"Putin se neće promeniti"

Šokenhof dodaje da ne treba očekivati jednog novog Putina. Ruski predsednik se neće promeniti: "On će da sprovodi svoje ideje - njegova vizija modernizacije je na primer dirigovana modernizacija." To je "demokratija usmerena odozgo, sa centralno kontrolisanim medijima" - upravo ona koja je i omogućila ovakvu pobedu na izborima, kaže Mariluiz Bek. Činjenica da opozicija nema dovoljno vazduha za disanje, i jeste razlog zbog koga se nije pojavila prava alternativa za Putina.

Tako će ostati sve po starom - Putin će se oslanjati na novobogataše, kako smatra Levičar Gerke: "On im je za budućnost ponudio nagomilavanje bogatstva pri čemu neće biti poboljšanja socijalne situacije velike većine stanovništva."

Evropa mora da se poveže sa ruskim civilnim društvom

Koordinator za nemačko-rusku društvenu saradnju, Andreas Šokenhof, smatra da ljudi u Rusiji žele da učestvuju u političkom životu: "Prava modernizacija znači da u njoj učestvuju aktivni delovi društva. Ne može biti modernizacije odozgo". Važno je da Nemačka i EU ne budu u kontaktu samo sa političkim i privrednim vođstvom Rusije, već i sa širokim slojevima ruskog civlnog društva - kroz partnerstva između gradova, susrete studenata i razmenu mladih. "Za Rusiju nema povratka u budućnost. Sveobuhvatna modernizacija uključuje široke slojeve društva i njima se moramo i obratiti. Ne smemo se ograničiti na zvanične odnose", opominje Šokenhof.

Autori: Markian Ostapčuk / Saša Bojić

Odg. urednica: Ivana Ivanović