U potrazi za mirotvorcem

Da bi sačuvao iračku državu, budući predsednik vlade moraće da se izbori sa gotovo nesavladivim izazovima. Na prvom mestu, vlada mora stane na put odlično opremljenom i finansiranom džihadističkom pokretu koji se do nedavno nazivao ISIS, i spreči ga da osvoji još veće delove iračke teritorije. Paralelno s tim, mora da brani integritet zemlje od Kurda koji žele da pretvore autonomiju koju trenutno uživaju u pravu nezavisnu državu.

Najvažnije sporne tačke su pitanja političkog predstavljanja, podela nacionalnih prihoda kao i pravo na kulturni i religijski identitet. Da bi Irak imao bilo kakve šanse da i ubuduće postoji u današnjem obliku, tri najveće grupe u Iraku – suniti, šiiti i Kurdi, morali bi da se okupe za istim stolom, otpočnu nacionalni dijalog i na kraju postignu kompromis. Ako budućem premijeru to ne pođe za rukom, Irak bi mogao da se raspadne na tri dela.

Država – neprijatelj

Dosadašnji šef vlade, šiit Nuri Al-Maliki, nije uspeo da pronađe rešenje za probleme koji cepaju zemlju. Zapravo, mnogi posmatrači veruju da Al-Maliki nosi deo krivice za haos koji trenutno vlada. U severozapadnim, mahom sunitskim pokrajinama, stanovništvo se okreće prema džihadistima i sarađuje sa njima. To je posledica odbijanja Al-Malikija da krizu rešava političkim putem. Umesto toga, on je u sunitske delove zemlje poslao trupe koje pored borbe protiv džihadista zlostavljaju i sve druge sunite za koje sumnjaju da sarađuju ili tek simpatišu teroriste „Islamske države“ (IS). Suniti državu sve više vide kao neprijatelja, posebno nakon hapšenja vodećih sunitskiih političara i odluka Al-Malikija o vojnom delovanju u nemirnoj provinciji Anbar .

Čak i ako džihadisti izgube simpatije većeg dela sunita, biće potreban veliki trud da se država ponovo ujedini. Šanse za to nisu baš najbolje. „U ovom trenutku postoji pretnja da će IS osvojiti značajne delove zemlje. Činjenica da Irak ostaje obogaljen, čak i dok je suočen sa takvom opasnošću, ukazuje koliko će biti teško da se postigne politički dogovor“, smatra analitičar za Bliski istok Garet Stensfild iz istraživačkog centra Četam Haus.

Džihadisti samo napreduju

Ako šiiti i suniti postignu dogovor i ujedine se, naoružane grupe bi mogle da se izoluju i zatim potisnu, izjavio je irački potpredsednik vlade Saleh el-Mutlak za časopis „Al Monitor.“ On podseća da se nešto slično desilo sa borcima Al-Kaide pre više godina „Osim toga, političko rešenje može da doprinese tome da se drugi delovi iračkog društva oslobode nepravde i da ponovo stupe na snagu njihova politička prava, koja su izgubili tokom okupacije zbog nepravednih odluka i zakona.“

Amerikanci su dugo podržavali dosadašnjeg premijera Al-Malikija, ali sada oklevaju da nastave snabdevanje iračke vojske novim oružjem. U Vašingtonu je sve jača klika onih koji zagovaraju nacionalni dijalog u Iraku. Valja napomenuti da iračka vojska nije u stanju da prisili IS na povlačenje. Džihadisti su početkom ove nedelje (4. avgusta), prodrli u oblast koju kontrolišu Kurdi. Kurdi kažu da su dobro naoružani i da su po vojnoj opremi ravni iračkoj vojsci, sa izuzetkom avijacije. Ali i borci „Islamske države“ imaju ogroman arsenal.

Nafta stiže do Turske

Borci IS sada drže dva naftna polja pod svojom kontrolom i svakog dana izvoze sirovu nafte u vrednosti između milion i milion i četiri stotine hiljada dolara, pokazuje izveštaj organizacije „Iraki Oil Report“. Pojedini mediji tvrde da se ta nafta predaje posrednicima na kurdskoj teritoriji i prodaje u Turskoj i Iranu. Uz takve izvore finansiranja, džihadisti ne samo da mogu da kupuju najsavremenije naoružanje već i da dobro plate svoje borce, čime bi mogli da primame i veliki broj iračkih vojnika u svoje redove.

Iračka vlada protiv džihadista vodi oružanu borbu. Neizvesno je da li će ova strategija doneti uspeh. Sledeći premijer bi morao da se u ovoj borbi služi i političkim sredstvima, a cena za to bi bila ujednačavanje političkih i privrednih interesa između šiita i sunita. To bi moralo da bude prihvaćeno ne samo u parlamentu, već i među stanovnicima Iraka.

Dosadašnji premijer Nuri Al-Maliki traži novi mandat, a pored njega ima još pet kandidata. Nema nikakve garancije da će se parlament već u utorak odlučiti za jednog od njih. Podele u Iraku sežu do samog vrha vlasti.