Samouvereni političari

„Danas je veliki dan za Angelu Merkel. Po treći put, u Bundestagu biće izabrana za kancelarku. Ovoga puta nadmoćnom većinom, koju u nemačkom parlamentu garantuje velika koalicija sa socijaldemokratama. Doduše, i sa velikim izazovom (po treći put) da izgura ceo mandat, bez većih problema“, piše Vestfeliše nahrihten iz Minstera.

„Nikada nemački političari nisu bili toliko samouvereni, kao danas. Ursula fon der Lajen, nova ministarka odbrane, ni na trenutak ne sumnja u sebe, a Andrea Nales, kojoj su socijaldemokrate poverile Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, s nestrpljenjem čeka svoj prvi ministarski radni dan. To koliko se društvena klima na političkom planu u Berlinu promenila, može se videti i među muškarcima. Primer za to je Ronald Pofala, doskorašnji kancelarkin ministar, koji je odlučio da se posveti privatnom životu i da ne ostane u službi još jedan mandat. Ranije se na takve argumente gledalo sa čuđenjem, jer se povlačenje iz navedenih razloga smatralo neprimerenim. Danas ne samo da postoji razumevanje, već se takvom političaru odaje i priznanje“, piše Velt.

„Novi ministar zdravlja Herman Greje je pametan čovek, ali o zdravstvenoj politici ne zna baš mnogo. Među ministrima nove vlade danas u parlamentu zakletvu polaže i Barbara Hendriks, kojoj će pripasti resor zaštite životne sredine. Ona je veliki stručnjak za finansije. O razdvajanju smeća trebalo bi da zna iz ličnog iskustva, jer sigurno se sa tim susrela kod kuće. Aleksandar Dobrint poznaje auto-puteve u Bavarskoj, a verovatno zna i za internet. Prema tome, potpuno je logično da se ministar saobraćaja zaduži za tzv. ‚infrastrukturu podataka’. Nemačku narednih sedmica očigledno neće biti sramota, ukoliko novi ministri neko vreme budu uvežbavali svoje zadatke. Zato je na svom terenu izuzetno stručan Volfgan Šojble sa višegodišnjim ministarskim iskustvom u finansijskom resoru. Možda će nepoznavanje oblasti ipak dovesti do pozitivnog ishoda. Jer nakon tri-četiri meseca, žito će se ipak odvojiti od kukolja, a onda će se videti da li su novoimenovani ministri, pre svega ono što bi u svojoj službi morali da budu – dobri političari“, ironičan je Zidojče cajtung.

(Ne)voljno prihvaćene kadrovske promene

„Šef Hrišćansko-socijalne unije (CSU) je partijskog kolegu Fridriha poslao za Berlin. Neki bi rekli protiv njegove volje. Nekadašnji ministar unutrašnjih poslova nevoljno preuzima novu funkciju, pomalo i nesigurno. Kao tvrdolinijaš, koji to zapravo nikada nije ni bio, čvrsto se držao funkcije sve do kontroverznog prikupljanja ličnih podataka nemačkih građana. Ta igra je okončana, Fridrih teška srca menja resor – poljoprivredu. U toj oblasti ovaj pravnik, bolje će se snaći. Puno bolje“, komentariše Donaukurir, list iz Ingolštata.

„Posao koji ne garantuje zabavu. Majka ili poslodavac te kompanije u naredne četiri godine biće Ursula fon der Lajen. Ona igra na sve ili ništa, dakle na jednu kartu. Za ovaj zadatak potrebna je kaciga i zaštitni prsluk. Ali bi tu poziciju mogli da ugroze pucnji iz sopstvenih redova. Izazov je neverovatno veliki, posebno u sprovođenju reformi. A zašto je na to pristala? Zato što je reč o velikoj šansi – povezanoj sa velikim rizikom“, primećuje Tiringiše landescajtung.

„Novi rekord: 33 sekretara u novom sazivu parlamenta. Logičnog objašnjenja i opravdanja za povećanje njihovog broja nema, ali je zato tu sledeći princip: ako svako misli na sebe, svi će biti obezbeđeni! Ako se tom broju pridodaju i novoimenovani ministri, dobija se cifra od 81. Toliko je visokorangiranih funkcionera iznedrila crno-crvena koalicija (CDU/CSU-SPD). Pri tome, tom računicom nisu obuhvaćeni šefovi poslaničkih klubova i vladini portparoli. Dakle, izgleda da niko nije praznih ruku“, navodi Sarbriker cajtung.

Sramota za Evropsku uniju!

Evropska unija (EU) i Turska započinju pregovore o bezviznom režimu za turske državljane. Frankfurter rundšau smatra da je reč o „prljavom poslu“.

„Turci će za par godina imati jednaka prava, kao i građani mnogih drugih zemalja. Ali oni moraju da plate jednu drugu cenu. Naime, izbeglice koje preko Turske dospevaju do EU (označene kao ilegalni azilanti), Ankara ubuduće mora da prihvati nazad. Tako bi Turska, barem u jednom pogledu, trebalo da se oseća kao deo 'evropske zajednice i njenih vrednosti', onako kako ih EU definiše. Drugim rečima, problem izbeglica Brisel i dalje gura na ivice kontinenta, verujući da bi se tim problemom trebalo baviti na nacionalnom nivou, a ne u sedištu EU. Ovaj dogovor je rezultat iznude, koja se prvenstveno ogleda u želji Turske da bude prihvaćena kao ravnopravni partner. I tako bezvizni režim za turske građane postaje realnost, a od vlasti u Anakari traže se garancije da će problem izbeglica bit ozbiljno shvaćen“, piše Frankfurter rundšau.

„Ne postoji ništa deprimirajuće od politike koju EU sprovodi prema izbeglicama“, piše Tagescajtung iz Berlina i dodaje: „Umesto da se stvore zakonski okviri za normalno putovanje za građane Afrike i Azije, linija odbrane prema izbeglicama uporno se gura - sve dalje od Brisela. Ta granica se u međuvremenu nalazi i van Evrope, sve sa ciljem da se ilegalni prelasci u potpunosti spreče. Nemačka bi trebalo da prihvati još 5.000 izbeglica iz Sirije i na to je veoma ponosna. Istovremno, u Turskoj živi oko milion ljudi, koji su od pobegli iz ratom razorene zemlje. Najhrabriji, očajnički pokušavaju da se preko Grčke domognu država centralne Evrope. Političari EU bi od srama trebalo da potonu u zemlju, jer sada i Tursku primoravaju da spreči prelazak granice izbeglica“, kritikuje Tagescajtung.

Prpremio: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković