U Nemačkoj nema Putinove „pete kolone“

Rusija je kriva za rat u Ukrajini. Tog je mišljenja skoro 40 odsto ljudi koji govore ruski, a žive u Nemačkoj, pokazuje anketa koju je po nalogu DW sproveo institut za istraživanje javnog mnjenja „dimap“. Pod pojmom „ljudi koji govore ruski“ misli se na one koji su u Nemačku došli iz Rusije ili neke druge zemlje nastale raspadom Sovjetskog saveza 1991. – dakle oni koji su tamo rođeni ili imaju bar jednog roditelja koji je odatle emigrirao u Nemačku.

Ne postoji precizan podatak o tome koliko je ukupno tih ljudi u Nemačkoj. Prema studiji medijskog servisa „Integracija“ iz 2020. procenjuje se da u Nemačkoj živi 3,5 miliona ljudi koji govore ruski. Većina njih je poreklom iz Rusije, Kazahstana ili Ukrajine. Međutim, samo 61 odsto njih izvorno govori ruski jezik.

-pročitajte još: Srbija i Ukrajina u raskoraku

Putinov imidž u padu

Anketari „dimap“ koncentrisali su se na tu grupu. Skoro dve trećine njih u aprilu 2023. je izjavilo da ima lošije mišljenje o Vladimiru Putinu nego pre nego što je Rusija napala Ukrajinu. Za 22 odsto ispitanih, imidž ruskog predsednika promenio se „prilično negativno“, a skoro duplo više njih (65%) odgovara sa „veoma negativno“.

„U svom privatnom i profesionalnom okruženju, video sam da su ljudi zgroženi ruskim zverstvima koja se šire putem društvenih mreža, ali i na mejnstrim medijima“, kaže za DW Edvin Varkentin. On je na čelu kulturnog odeljenja za nemačke Ruse u Muzeju rusko-nemačke kulturne istorije u Detmoldu i za DW objašnjava: „Ljudi koji žive u Nemačkoj imaju pristup informacijama koje pokazuju zločine i oni ih tako i nazivaju. To je upravo suprotno od onih koji žive u Rusiji i informišu se samo kroz državnu propagandu.“

Pored toga, nemački državljani s postsovjetskim migrantskim poreklom prave jasnu razliku između Putina i Rusije – ili uglavnom dolaze iz zemalja koje su kritične prema Moskvi.

Istraživanje DW otkriva takođe i da postoji velika zabrinutost zbog rata. Ako se saberu brojke, skoro 80 odsto ih je „veoma zabrinuto“ ili „prilično zabrinuto“. To se verovatno može objasniti činjenicom da svaki peti ispitanik ima članove porodice ili poznanike koji su kao vojnici uključeni u rat. Anketa, međutim, ne otkriva na kojoj strani se bore.

Posebno su zabrinuti stariji

Pre svega se stariji od 40 godina osećaju pogođeno, mlađi ne u istoj meri. „Mislim da je to generalni fenomen specifičan za generacije“, objašnjava Varkentin, koji je i sam 1990-ih došao u Nemačku iz Kazahstana. Jer, kaže, kada imate 40 godina ili više i imate porodicu, izgradili ste neki život i zato više brinete o budućnosti nego mlađi ljudi.

Pored toga, starija generacija se jače identifikuje sa svojim zemljama porekla – ti ljudi su svoju mladost i detinjstvo proživeli u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza. „Oni imaju prijateljstva koja još uvek održavaju ili imaju rođake u Rusiji, Ukrajini ili Kazahstanu, i osećaju se emotivnije pogođenim ovim sukobom nego mlađe generacije koje su se socijalizovale, odrasle, a možda su čak i rođene ovde u Nemačkoj. Stariji ovaj rat doživljavaju mnogo emotivnije i zato se više brinu“, kaže Varkentin.

Takođe, skoro polovina ispitanih (45%) veruje da će ruski agresorski rat protiv Ukrajine negativno uticati na odnose Nemaca i Rusa. To mišljenje je mnogo raširenije među osobama od 18 do 39 godina (56%) nego među onima od 60 i više godina (31%).

Većina je za veću saradnju s Rusijom

Kada je reč o odnosima Nemačke s dve zaraćene strane, većina ispitanih je za to da se ponovo sarađuje sa Rusijom – 44 odsto. Istovremeno, skoro trećina se zalaže za veću podršku Ukrajini.

Prema Varkentinu, i većina nemačkog društva bi se izjasnila slično: „Mislim da ljudi u principu žele da se vrate normalni odnosi sa Rusijom, ali pod drugim uslovima, verovatno pod drugom vladom, s drugačijim sistemom“.

Varkentin izričito pozdravlja to što je trećina ispitanika za jaču podršku Ukrajini. „Takav rezultat nisam mogao ni da zamislim pre 24. februara 2022.“ To potvrđuje da postoji solidarnost sa Ukrajinom, a ono što je, kaže, nedostajalo u javnim debatama prošle godine, „bilo je to koliko su ljudi u Nemačkoj koji govore ruski pomagali ukrajinskim izbeglicama, npr. kroz organizaciju humanitarnih konvoja za Ukrajinu.“

Polovina onih koji govore ruski u Nemačkoj izjavljuje da bi izašli na demonstracije na kojima bi se zahtevalo momentalno zaustavljanje rata. Za podršku Ukrajini demonstriralo bi njih 17 odsto, a za podršku Rusiji upola manje, devet procenata. Spremnost da se učestvuje u proputinovskim demonstracijama bila bi još niža: četiri odsto. Ujedno, dobrih 20 odsto protestovalo bi protiv njega.

Političari da pažljivo pogledaju rezultate ankete

Većina ispitanih sa skepsom gleda u budućnost. Skoro polovina očekuje da mira još dugo neće biti. A mišljenja o tome ko će pobediti u ratu otprilike su izbalansirana: jedanaest odsto smatra da će to biti Rusija, devet odsto Ukrajina. Nešto manje od petine njih očekuje diplomatsko rešenje.

Edvin Varkentin preporučuje nemačkim političarima „da pažljivije pogledaju rezultate ove ankete“. Na taj način moći će da razumeju da je postsovjetska zajednica u Nemačkoj jedna veoma heterogena grupa, ali i da su njeni pripadnici većinski socijalizovani u zapadnom, nemačko-evropskom društvu. „To bi bilo veoma važno“, naglašava Varkentin, „kako se ne bi stekao utisak da ovde postoji dijaspora koja eventualno ima različite poglede na ovaj rat i kako se ne bismo zaglavili u sukobu po pitanju lojalnosti“. Jer, kaže, takav sukob imao bi potencijal da naruši društveni mir u zemlji.

Varkentin izvlači „važan zaključak“ iz ankete DW i dimapa: da stav ispitanih prema ruskom agresorskom ratu protiv Ukrajine – iako oni jesu više emotivno pogođeni – ipak više odgovara stavu većine društva. „U tom pogledu, mislim da ovakvi rezultati mogu da posluže i za opuštanje i harmonizaciju zajedničkog života u migracionom društvu.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.