U iščekivanju presude

Predsednica Udruženja „Majke enklava Srebrenica i Žepa“ Munira Subašić očekuje da će ratnom zločincu Radovanu Karadžiću biti izrečena kazna doživotne robije. „On je kao glavni organizator najodgovorniji za sve ratne zločine u BiH. On je dao zeleno svetlo i Ratku Mladiću i svim drugim generalima da nas pobiju. I njegova poruka u Skupštini BiH da će muslimanski narod nestati sve govori. Nije on samo naneo patnju i bol Bošnjacima i bošnjačkim majkama, nego i Srbima i srpskim majkama. Zato očekujemo najstrožu kaznu“, kaže Munira Subašić.

Predsednica ogranka Društva za ugrožene narode iz BiH Fadila Memišević nada se da će pravda biti zadovoljena. „Za žrtve je veoma važno da on bude osuđen najstrožom kaznom. To je važan psihološki momenat. I ako bude osuđen na 40 godina, Karadžić neće izaći iz zatvora dok je živ, ali kada se presudom odredi doživotna robija onda to ima posebnu težinu, jer potvrđuje karakter i obim zločina. Naravno da su moja, ali i očekivanja drugih žrtava velika, kao i strahovi. Posebno nas je zabrinulo povlačenje nemačkog sudije Kristofa Fligea koji je u obrazloženju ostavke izjavio da se iz Međunarodnog mehanizma povlači zato što se neke čudne stvari dešavaju u Tribunalu i da se on boji da bi Radovan Karadžić mogao biti i oslobođen. To veoma zabrinjava preživele žrtve genocida i drugih ratnih zločina u BiH. S druge strane, želim da verujem da će Radovan Karadžić dobiti doživotnu robiju i da će presudom biti potvrđeno da je odgovoran i za genocid u drugim opštinama, ne samo u Srebrenici“, kaže Fadila Memišević.

Da li će Karadžića proglasiti krivim za genocid u devet bh. opština?

I predsednica udruženja „Žene Srebrenice“ Hajra Ćatić strahuje da bi promene u sudskom veću mogle da utiču na presudu. „Verujete li da sam uplašena? Bojim se, jer su tražili da se promene sudije i da su ustoličili one koji njima odgovaraju. Bojim se i za Srebrenicu šta će biti u presudi i da će reći da nije bio genocid. Ukoliko se to dogodi, valjda ćemo imati pravo na prigovor i žalbu“, kaže Hajra Ćatić.

Predsednik Udruženje žrtava i svjedoka genocida Murat Tahirović očekuje da će presuda Radovanu Karadžiću biti proširena na genocid u ostalim opštinama, u najmanju ruku za genocid u Prijedoru. Međutim, izrazio je bojazan da bi promene unutar sudskog veća mogle da utiču na konačnu presudu. „U svakom slučaju, ne bi smelo da se desi da dođe do smanjenja kazne, odnosno do umanjenja obima zločina koji su prvostepenom presudom presuđeni“, rekao je Tahirović.

Predsednik Saveza udruženja logoraša regije Banjaluka Mirsad Duratović ne očekuje presudu za genocid u Prijedoru i ostalim opštinama koje se spominju u optužnici, te ističe da će Haški tribunal „udariti još jedan šamar“ žrtvama Prijedora. Ne veruje da će konačna presuda Radovanu Karadžiću biti donesena na osnovu relevantnih dokaza Tužilaštva, posebno na osnovu dokaza koji proizilaze iz masovne grobnice Tomašica.

Uticaj „međunarodne zajednice“

„Mislim da će presuda biti donesena pod uticajem nekih delova međunarodne zajednice koji žele da zaštite, prvenstveno Srbiju, ali i Radovana Karadžića i Ratka Mladića, od odgovornosti za genocid u ostalim opštinama, osim Srebrenice“, rekao je Duratović. On smatra da bi presuda za genocid i u drugim opštinama BiH pokrenula mehanizme unutar međunarodne zajednice koji bi mogli da demontiraju Republiku Srpsku (RS). „Kako može međunarodno-pravno, ali i moralno, opstati nešto za šta je pravosnažnim presudama utvrđeno da je nastalo na genocidu“, kaže Duratović.

Mirsad Duratović je u izjavi za Federalnu novinsku agenciju (Fena) upozorio na opasnost od uticaja koji ratni zločinci mogu da imaju na teroriste. „Nakon terorističkog napada na Novom Zelandu, vidimo da je Karadžić postao idol mnogim teroristima u svetu. Mnoge terorističke grupe, ali i pojedinci stavili su Karadžića i njegovu politiku kao vodilju za svoje aktivnosti i mržnju prema muslimanima širom sveta“.

Uoči konačne presude Karadžiću, vlasti RS poručuju da Haški sud nije pravičan. Predsednica RS Željka Cvijanović navela je da, poučena ranijim iskustvima, nije optimista kada su u pitanju odluke koje se donose na nivou Suda u Hagu. „Do sada nijedna presuda nije služila pomirenju i pravdi“, rekla je Cvijanović. Slično mišljenje izneo je i predsedavajući Predsedništvu BiH Milorad Dodik.

Šansa za oduzimanje odlikovanja

Većina zvaničnika u Federaciji BiH nada se da će pravosnažnom presudom biti potvrđena Karadžićeva odgovornost za genocid i u drugim opštinama BiH, osim Srebrenice. Neke političke stranke iz tog entiteta pozivaju vlasti RS da oduzme odlikovanje Radovanu Karadžiću koje mu je 2016. godine dodeljeno u Narodnoj skupštini RS. „Očito je da je Karadžić inspiracija ekstremistima i poremećenim umovima koji su počinili stravičan zločin na Novom Zelandu. Smatramo da vlasti RS imaju priliku da oduzimanjem odlikovanja Karadžiću, pokažu da ne propagiraju ideologiju mržnje, kojom se danas inspirišu osobe poput terorista sa Novog Zelanda“, saopštila je stranka Demokratski front.

Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove će u sredu 20. marta u Hagu izreći pravosnažnu presudu Radovanu Karadžiću. Optužnica ga tereti po dve tačke za genocid, po pet tačaka za zločine protiv čovečnosti i po četiri tačke za kršenja zakona i običaja ratovanja koje su počinile „srpske snage“ (Vojska i policija RS) u BiH od 1992. do 1995. godine. Prvostepenom presudom Pretresnog veća iz 2016. godine Radovan Karadžić proglašen je krivim po 10 tačaka optužnice, uključujući i genocid na području Srebrenice, i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 40 godina. Oslobođen je odgovornosti tački optužnice koja ga tereti za genocid u Bratuncu, Ključu, Foči, Prijedoru, Sanskom Mostu, Vlasenici i Zvorniku.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android