Turskoj se ne žuri da se Finska i Švedska pridruže NATO

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu bio je nešto kao „hladan tuš“ za težnje Švedske i Finske da brzo pristupe NATO. On je rekao da, uprkos određenom napretku, te zemlje nisu ispunile sve uslove trostranog sporazuma koji je postignut kako bi im se omogućio njihov ulazak u vojni savez .

„Obe zemlje izjavljuju da su predane dogovorenom memorandumu, ali ono što je važno jeste njegovo izvršenje“, rekao je u četvrtak (3.11.) Čavušoglu na konferenciji za novinare s generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom u Istanbulu.

Finska i Švedska podnele su zahtev za članstvo u NATO u maju, nakon ruske invazije na Ukrajinu. Međutim, suočile su se s protivljenjem Ankare, koja ih je optužila da podržavaju „terorizam“ pružanjem utočišta kurdskim militantima koje traži turska država.

Tri zemlje u junu su postigle dogovor u kojem su se nordijske države obavezale da će „brzo rešiti zahteve Turske za deportaciju ili izručenje osumnjičenih za terorizam“ i ukinuti navodni embargo na oružje Ankari. Sporazum je uklonio veliku prepreku za pridruživanje zemalja vojnom savezu – za šta je neophodno da svih 30 članica jednoglasno na to pristanu.

Stoltenberg: „Vreme je“

Čavušoglu je naglasio da su napravljeni pozitivni koraci, poput onih o pravilima izvoza oružja. „Ali, trenutno ne možemo da kažemo da su te zemlje ispunile sve obveze“, rekao je turski ministar.

Stoltenberg, koji se nedavno sastao s liderima obeju nordijskih zemalja, rekao je da one daju svoj doprinos u sprovođenju zajedničkog memoranduma. Švedska je u procesu uvođenja zabrane članstva u terorističkim organizacijama, što će, ističe generalni sekretar alijanse, pomoći kada je reč o broju ljudi koji mogu da budu izručeni.

„Švedska i Finska su to učinile“, rekao je Stoltenberg. „Vreme je da im poželimo dobrodošlicu kao punopravnim članicama NATO.“

Pridruživanje dva već bliska partnera redovima NATO ključno je kako bi se sprečio bilo kakav nesporazum ili pogrešna procena u Moskvi, i kako bi se odaslao jasan znak da vrata alijanse ostaju otvorena, naglasio je Stoltenberg.

Vremenski plan ostaje nejasan

Sporazum je potpisan na samitu NATO u Madridu i tada je pozdravljen kao napredak. Međutim, nedugo nakon toga, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zapretio je zamrzavanjem procesa prijema zbog navodnog odugovlačenja s izručenjima.

Danas, nekoliko meseci kasnije, samo Turska i Mađarska još nisu ratifikovale pristupanje, iako se očekuje da će Budimpešta to uskoro učiniti. Finski predsednik Sauli Ninisto, nakon razgovora s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, izrazio je uverenje da „Finska može računati na Mađarsku“ po pitanju ratifikacije.

Kao što je Čavušoglu nagovestio u četvrtak, pritužbe Turske uglavnom se odnose na Švedsku, koja ima prilično veliku kurdsku dijasporu i reputaciju velikodušnog odnosa prema političkim prognanicima i izbeglicama. Čavušoglu je izrazio optimizam da će promena vlade u Švedskoj pomoći u prevazilaženju problema. Inače, obe kandidature za NATO međusobno su povezane, tako da Helsinki mora da sačeka Stokholm.

Od posebnog interesa za Ankaru su turski građani koji su navodno povezani s Radničkom partijom Kurdistana (PKK), koja je pokrenula pobunu protiv turske države 1980-ih i koja zahteva jednaka prava za tu manjinu. Sukob je do sada odneo oko 40.000 života. Turska, Sjedinjene Države i EU proglasile su PKK terorističkom organizacijom.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.