Turska na meti džihadista

Atentator je u blizini ulice Istiklal u Istanbulu povukao za sobom u smrt petoro ljudi. Dan kasnije, vlada u Ankari je saopštila da je on identifikovan. Kako je to novinarima saopštio ministar unutrašnjih poslova Efkan Ala, radi se o pripadniku terorističke organizacije Islamska država, rođenom 1992. Ovaj atentat, kao i onaj od početka januara, u kome je ubijeno osmoro nemačkih turista, još jedan je znak da u neprijatelje IS spada i Turska. Od pre godinu i po dana, Turska je angažovana u anti-IS alijansi. Otada je ona za džihadiste deo zapadnog saveza sa kojim se nalazi u ratu.

IS napada Tursku od leta prošle godine. U julu 2015, u gradu Suruču na istoku Turske, jedan napadač-samoubica se razneo eksplozivom – i zajedno sa sobom ubio 34-oro ljudi. I za taj atentat turska vlada optužuje IS.

Ambivalentan odnos

Odnos Turske prema IS je dugo bio ambivalentan. Turska vlada je u džihadistima videla instrument pomoću koga je mogla da se umeša u sirijski građanski rat. „Cilj je bio da se u Siriji ojačaju snage koje se bore protiv tamošnjeg predsednika Bašara al Asada“, rekao je stručnjak za islam Vilfrid Buhta početkom januara za magazin Špigel. „U vezi s tim, moguće je da je Turska tajno pružala podršku IS-u, bar logističku.“

Nije sasvim jasno koliko daleko je išla da podrška. U januaru 2014, turska policija je u blizini sirijske granice zaustavila jedan kamion u kome je bilo teško oružje. Turska vlada je uporno demantovala optužbe da je to oružje bilo namenjeno IS-u, već je tvrdila da je reč o pošiljci turkmenskim borcima koji su turski saveznici.

„Poslovanje“ sa IS

Turska je, osim toga, stalno suočavana sa optužbama da je umešana u šverc nafte – zajedno sa IS-om. Tu tvrdnju je još prošle jeseni iznela Rusija. „Glavni kupac nafte koju je Islamska država ukrala u Siriji i Iraku je Turska“, rekao je zamenik ruskog ministra odbrane Anatoli Antonov: „Prema informacijama kojima raspolažemo, u to je umešano i političko vođstvo zemlje, predsednik Erdogan i njegova porodica.“ Antonov nije naveo nikakve druge detalje.

SAD su uzele tursku vladu u odbranu. Doduše, neka turska privatna lica su zaista umešana u poslove oko šverca nafte sa IS-om. Jedna studija Univerziteta u Griniču je pokazala da su postojale takve aktivnosti, pre svega u turskoj luci Čejhan na jugu zemlje.

Dugo su i evropski simpatizeri IS preko Turske mogli da pređu u Siriju. Put preko Turske je važio kao najpovoljnija ruta za to. Granični prelaz nije bio strogo kontrolisan. Nije moglo tačno da se utvrdi ko je i sa kakvom svrhom prelazio u Siriju. Građani Evropske unije su mogli da bez problema uđu u tu zemlju i vrate se u EU, piše Bahnam T. Said, stručnjak za islam u Pokrajinskoj službi za zaštitu ustavnog poretka u Hamburgu, u svojoj knjizi „Islamska država“. „Nije svako džihadističko putovanje moglo da se prepozna kao takvo“, piše Said.

Ideološko srodstvo

Neprimereno je optuživati Tursku da je podržavala IS, piše publicista Mustafa Akjol na internet-portalu katarske televizije Al Džazira. On tvrdi da je Turska dugo potcenjivala opasnost koja preti od IS, te da je za to bilo više razloga: Turska se najpre koncentrisala na Asadov režim kao na najvažnijeg neprijatelja. A u IS-u je videla i protivtežu Kurdima. Akjol navodi još jedan razlog: „Islamonacionalistička ideologija AKP polazi od toga da su sve probleme Bliskog istoka stvorile zavereničke zapadne sile; istovremeno nema islamističke snage koja bi mogla da ugrozi Tursku, koliko god neka takva snaga bila ekstremistička.“

Osim toga, deo građana Turske gaji simpatije za IS. Anketa Instituta za istraživanje javnog mnjenja MetroPOLL, pokazala je da nešto više od 11 odsto Turaka ne vidi IS kao terorističku organizaciju. Pri tome je anketa sprovedena u vreme kada je IS već na najbrutalnije načine i pred kamerama ubila veliki broj ljudi.

„Šiiti koje su pogubili borci IS za sunitske šoviniste iz Turske važe kao jeretici“, piše turski publicista Burak Bekdil za magazin Midl ist kvoterli. To je bila i pozadina poslednjeg terorističkog napada u Turskoj. Ne zna se koliko Turaka se priključilo IS-u. Ali, verovatno dovoljno – da i ubuduće treba računati sa napadima.