Turizam kao spas za selo?

Seoski turizam Hrvatske još uvek predstavlja prilično nerazvijen rukavac najznačajnije ekonomske delatnosti u toj zemlji, mada se čini da ga potrošači – domaći i strani – sve više uzimaju u obzir kada biraju gde će provesti godišnji odmor ili vikend. S druge strane, utisak je da sama država u znatnoj meri seoski turizam prepušta tržištu bez mnogo brige i pažnje. Upravo zbog takvog uverenja, udruženje koje okuplja seoska turistička domaćinstva uputila je prošle sedmice apel nadležnima – Ministarstvu turizma i Ministarstvu poljoprivrede, da im priskoče upomoć pre nego što ova mlada i relativno prosperitetna delatnost ne padne u stagnaciju.

„U Hrvatskoj nikad nije sprovedeno istraživanje javnog mnjenja o turističkim preferencijama hrvatskih građana, ni ozbiljna analiza stanja na terenu“, započinje svoje viđenje situacije Aleksandra Kuratko Pani s gazdinstva „Kezele" pokraj Ivanić-Grada, šefica novoosnovanog Udruženja ruralnog turizma Hrvatske (URTH). Zatim doznajemo da je ta organizacija i osnovana usled gomilanja problema: naspram delimične primene nekih rešenja iz drugih zemalja poput Austrije i Slovenije, ostaje nesređeni zakonski okvir sektora, izostanak saradnje dvaju navedenih ministarstava, površan uvid u realne okolnosti u praksi, te nered u administraciji i loša komunikacija s akterima u branši.

Veza s poljoprivredom

„Štošta od potrebnog", nastavlja Kuratko Pani, „kod nas izostaje, pa se pitamo da li je spas hrvatskog sela uopšte istinska namera ove vlade. Akcioni plan za ruralni turizam dovršen je pre godinu i po, ali još uvek nije usvojen i ne primjenjuje se. Za to vreme beležimo i novi interes gostiju koji dolaze kruzerima na jadransku obalu i posećuju gazdinstva u unutrašnjosti Hrvatske." A to bi, prema njenim rečima, trebalo da bude signal za angažman svih učesnika u dotičnom sektoru, između ostalog i radi razvoja hrvatskog sela i zaustavljanja iseljavanja.

Seoski turizam, naime, bavi se spajanjem plasmana hronično zapuštenog domaćeg prehrambenog proizvoda i ugošćavanja onih koje zanima boravak na selu – ili onom što je od njega ostalo. Naravno, kapaciteti su folklorno i marketinški prilagođeni vedrijim predstavama lokalne tradicije. URTH je zato (i) na internetu objavio dvojezični katalog „Otkrijte hrvatsko selo/Discover the Croatian Countryside“, s pregledom dvadesetak seoskih turističkih imanja, uglavnom u kontinentalnom delu zemlje. Ta orijentacija deluje ohrabrujuće, s obzirom na inače krajnje neuravnoteženu sliku turističke Hrvatske, s težištem gotovo isključivo na Jadranu.

Turizam kao odlikaš

Ipak, veća podrška države stalno nekako izmiče, a taj dojam je pojačan odnedavno višim PDV-om na ugostiteljske proizvode. Neke mere u suprotnom smeru, najavljivane i od aktuelnog ministra turizma, kao što je tzv. Cro-kartica, takođe izostaju, premda njihovu delotvornost već potvrđuje praksa u pojedinim članicama EU. Reč je o instrumentu koji spaja interes poslodavaca i radnika, pa metoda ima i socijalni i ekonomski te razvojni karakter – radnici na posebnu karticu dobijaju vrednost razmenjivu za turističke usluge poput izleta ili noćenja, dok poslodavac dobija poresku olakšicu.

Ivo Kunst iz Instituta za turizam, koji je rukovodio izradom spomenutog Akcionog plana, smatra da je sa usvajanjem zapelo zbog dve nagle promene vlada u međuvremenu, a ne zbog samog akta. „Neću tvrditi da bi usvajanje donelo neki brzi veliki rezultat, jer se plan bavi malenim delom hrvatskog turizma. Ali svakako bi pomoglo nekolicini entuzijasta koji na kontinentu žive od turizma. Možda i šire: Francuzi su ruralni turizam stimulisali radi popravljanja demografske situacije, pa se donekle i uspelo s tim. Ipak, ne želim da olako sužavam problem koji je daleko širi i dublji. Znate, turizam na Jadranu nije toliko produkt genijalne politike, on je naprosto 'odlikaš', njemu ide po sebi", kaže Kunst za DW.