Tupoljev 154 – vazdušna Lada

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je danas da su spasilačke ekipe pronašle drugu crnu kutiju aviona Tupoljev Tu-154 koji se srušio u nedelju. Ona je izvađena iz mora i poslata na analizu, a istražitelji analiziraju i sadržaj prve crne kutije pronađene u utorak ujutro. Mediji javljaju da poslednje reči članova posade zabeležene u crnoj kutiji upućuju na to da je letelica imala problema sa zakrilcima. Na snimku se čuje kapetan Roman Volkov kako nekoliko trenutaka pre gubljenja signala govori „prokleta zakrilca", a snimljen je i glas jednog od članova posade koji uzvikuje „komandante, mi padamo".

Vojni avion sa oznakom RA-85572 u nedelju se srušio u more, nedugo nakon poletanja. Svi koji su u njemu bili su poginuli, 92 putnika i članovi posade. Uzroci pada avioni i dalje su nejasni: nesreću su, prema oceni nadležnih službi, mogli da izazovu loše gorivo, nepoznati objekat u motoru ili greška pilota. Kao mogućnost se navodi tehnički kvar. Agencija Sputnjik citira jednog ruskog stručnjaka za vazduhoplovstvo koji je rekao da Tupoljev Tu-154 ne pada tek tako.

Između 1968. i 2013. godine proizvedno je više od hiljadu aviona tipa Tu-154. On je decenijama bio jedan od najkorišćenijih aviona u Rusiji. Trenutno ima još oko 300 aviona tog tipa, od kojih je 100 u redovnoj upotrebi, između ostalog i u ruskoj vojsci. Najveća ruska aviokompanija Aeroflot Tu-154 u upotrebi je imala do 2009. godine.

Rizik za bezbednost?

Tu-154 nije baš primer za najmodernije što postoji u avio-industriji. Zahvaljujući snažnim motorima on doduše postiže veću brzinu, ali troši i više goriva od modernijih aviona tog tipa. Zbog velike buke koju proizvodi, u EU su dozvoljeni samo noviji modeli, čiji motori imaju neku vrstu zvučnog prigušivača.

U kokpitu Tu-154 dominiraju više konzervativna rešenja nego najmodernija tehnologija, objašnjava nemački stručnjak za vazdušni saobraćaj Mihael Santo: „Tu-154 je tako konstruisan da može da sleti i na aerodrome koji nisu u potpunosti opremljeni infrastrukturom za sletanje." U vanrednim slučajevima može da sleti i na neasfaltirane piste: „Njegovi točkovi su dovoljno robusni da mogu da slete na travnate piste", kaže Santo.

To što se i ruske avio-kompanije sve više interesuju za novije modele nije zbog manjka pouzdanosti Tu-154, već zbog pitanja komfora i ekonomičnosti. „On je nešto kao vazdušna Lada", šaljivo kaže Santo. Osnovni bezbednosni rizik u svakom slučaju nije zastarela tehnologija, smatra on: „Mnogo važnije od starosti aviona je ukupan broj sati leta, poletanja i sletanja, a prvenstveno to da se redovno održavanje valjano obavlja."

Tupoljev koji se srušio bio je star 33 godine, drugi avioni u redovnoj su upotrebi i nakon 40 ili 50 godina. Iza sebe je imao 6.689 sati leta. I novinar iz Hamburga, stručnjak za vazdušni saobraćaj Kord Šelenberg kaže: „Uz dobro održavanje ovaj avion je zapravo trebalo da bude u besprekornom stanju."

I stari avioni mogu biti pouzdani

Da li je onda sva tehnika kojom raspolažu Erbas, Boing i drugi suvišna? Nikako, ističe Santo, ona uveliko može da rastereti posadu i ponudi dodatne informacije. Ali upravo osnovni instrumenti, poput merača visine, nisu ni bolji, ni gori ako su digitalni, a ne analogni. Činjenica da je broj avionskih nesreća i pored povećanja broja letova postao znatno manji, od vremena kada je proizveden Tu-154, ima relativno malo veze sa prelaskom sa analognih na digitalne instrumente, kaže Santo.

Dva sistema su pri tom od posebne važnosti: GPWS (Ground Proximity Warning System), koji pilota upozorava kada se previše približi zemlji, kao i TCAS (Traffic collision avoidance system), sistem koji sprečava koliziju dva aviona, tako što posadama šalje instrukcije kako da se zaobiđu. Tim sistemima su, dodaje Santo, danas opremljeni gotovi svi avioni – bez obzira na godinu proizvodnje. Daleko najčešći uzrok avionskih nesreća su ljudske greške – da li u održavanju, kontroli leta ili samoj posadi.

Transparentnost i informisanje važni

Sada je važno da istraga saopšti stvarni uzrok nesreće. Ne samo zbog porodica stradalih, već i zbog sprečavanja nesreća u budućnosti. To u prošlosti nije bilo uvek tako, slažu se stručnjaci. Stiče se utisak da upravo u Rusiji politika utiče na takve istrage, ocenjuje Santo.

I u slučaju RA-85572 razni portparoli su požurili su sa eliminacijom mogućih uzroka nesreće: „Kada avion Ministarstva odbrane nestane sa radara i ljudi poginu, to svakako nije slika koju ponosna vojna sila Rusija želi da dozvoli", kaže Šelenberg.

Istrage o avionskoj nesreći znaju da potraju mesecima ili čak godinama. Ali ruske službe već sada žele da isključe mogućnost terorističkog napada. Šelenbergovo upozorenja zato glasi: „Istraga najpre mora da prikupi i proveri sve delove slagalice, pre nego što odluči da isključi pojedine mogućnosti."