Trijumf tvrdolinijaša

Izrael se susreo sa svojim prvim državljanom džihadistom. Pre dva meseca maloletni Izraelac, palestinskog porekla pobegao je od kuće. Izgubio mu se svaki trag. Sada se pojavio u jednoj bolnici u Turskoj, sa teškom povredama. Pretpostavka je da ih je zadobio u Siriji ili Iraku, gde se borio u redovima terorističke organizacije „Islamska država“.

Slučaj mladog džihadiste širi strahovanja Izraela od rasta religioznog ekstremizma. Može li biti da će se sve više Palestinaca priključivati radikalnim džihadističkim grupama kao što je IS? Početkom novembra Islamska država je najavila veću prisutnost u pojasu Gaze. Blokiran pojas koji kontroliše islamistički Hamas do sada je negirao prisutnost boraca Islamske države. Taj stav nije promenio ni kada je – takođe u novembru – izvršen napad na francuski Kulturni centar u pojasu Gaze, za koji je odgovornost preuzela upravo Islamska država. Istovremeno Hamas je do sada izbegavao da osudi brutalne akcije Islamske države u Siriji i Iraku. „Odlučili smo da se ne izjašnjavamo o Islamskoj državi“, objasnio je oficir Hamasa za internet magazin Al-Monitor. „Mi smo svi islamisti i iz ideoloških razloga nam je teško da ih osudimo kao „teroriste“, jer i mi samo smo od strane Zapada i pojedinih arapskih zemalja optuženi za terorizam.“

Sekularisti protiv islamista

Svoju islamističku ideologiju Hamas sve više pokušava da izveze i u Zapadni Jordan u kome dominira sekularni Fatah. Hamas mora da preuzme oružani ustanak na svakom centimetru Zapadnog Jordana, istakao je šef Hamasa Mahmud Zahar u jednom govoru u Gazi krajem novembra, prenosi Al-Monitor. Palestinska uprava reagovala je alarmantno: samo u novembru je uhapsila preko 200 militantnih aktivista Hamasa.

Taj broj pokazuje duboku podeljenost Palestinaca i pored toga što je početkom godine formirana vlada nacionalnog jedinstva koju čine Hamas i Fatah. Dve strane spore se oko toga šta je ispravna politika prema Izraelu. Složne su jedino u osudama Izraela, koji optužuju za smrt političara Ziada Abu Eina na demonstracijama na severu Ramale, 10. decembra ove godine. Ministar bez portfelja u vladi nacionalnog jedinstva poginio je nakon žestokog sukoba sa izraelskim vojnicima. Njegova smrt je razbesnela Palestince, baš kao i smrt 19-godišnjeg Muhameda Javabreha, koga su na demonstracijama u novembru ubili izraelski vojnici.

Palestinenci traže pomoć Saveta bezbednosti UN

O slučajevima kao što su ovi ili o nastavku izraelske izgradnje naselja u pojasu Gaze i akcijama izrealske vojske tokom poslednjeg rata u Gazi ovoga leta, Palestinci ubuduće žele da razgovaraju u Savetu bezbednosti UN. Oni se žale i na sve veću spremnost jevrejskih ekstremista na nasilje, u Izraelu, kao i u palestinskim autonomnim oblastima.

Pre nekoliko dana Palestinci su usvojili rezoluciju u kojoj se zahteva uspostavljanje trajnog mira sa Izraelom. „To činimo nakon što smo godinama patili od ubijanja, razaranja, bombi, pucnjava, trikova, licemerja, kao i proširenja izraelskih naselja“, piše (23.12.) palestinski list „Hajat al-jadida“. „Ceo svet vidi da Izrael blokira put mira“, ocenjuje list „Al kuds“ koji izlazi u ostočnom Jerusalimu.

Primirje do izraelskih izbora

Sa druge strane Izraelci optužuju Palestince da blokiraju sve pokušaje uspostavljanja mira. Komentator Geršom Gorenberg smatra da je premijer Benjamin Netanjahu glavni krivac što se mnogi Izraelci osećaju nesigurni i što imaju strah od budućnosti. U martu sledeće godine on će ponovo učestvovati na izborima. U predizbornoj kampanji premijer će nastojati da se predstavi kao političar sa iskustvom. “Iskustvo međutim ima u izgradnji naselja, prebacivanju bogatstva na bogate i predstavljanju sebe čas kao demagoga, čas kao umerenog političara.” Netanjahu se predstavio kao jaka ličnost koja štiti svoj narod, piše novinar Ben Kaspit za “Al-monitor”. Međutim tu ulogu mu sve više Izraelaca osporava. To što je izraelskoj vojsci letos bilo potrebno 50 dana kako bi vojno porazila Hamas, Netanjahuova obećanja o sigurnosti, u očima birača, čini neverodostojnim.

Na mogućnost novog ustanka utiču pregovori dve strane, koji poslednjih meseci ni malo nisu napredovali. Do novih izbora u martu verovatno će biti status kvo. On međutim nije naročito pogodan za mir. Broj oružanih incidenata se povećao poslednjih meseci. Malo toga govori u prilog tome da će ih u narednom periodu biti manje.