Treći svet u Drugom svetskom ratu

Teško da je bilo koji period istorije toliko dobro istražen, u različitim medijima toliko dobro predstavljen i u školskim gradivima tako temeljno obrađen kao Drugi svetski rat. Zato je iznenađujuće to da u evropskom poimanju istorije postoje tako velike „bele mrlje“. Od tih mrlja u znanju pate čak i nastavnici istorije.

Mnogi, na primer, ne znaju da je Indija za britanske oružane snage u Drugom svetskom ratu dala 2,5 miliona vojnika. To je najveća kolonijalna vojska ikada u istoriji. Ili da je 1944, tokom oslobađanja filipinskog glavnog grada Manile od japanske okupacije, poginulo 100.000 civila. To je više nego u Berlinu, Drezdenu ili Kelnu, gradovima poznatim po ogromnom broju civilnih žrtava iz Drugog svetskog rata. Ili da se francuska vojska, bar do 1944., sastojala uglavnom od Afrikanaca.

„Bele mrlje“ u znanju o istoriji

U Frankfurtu je u toku izložba „Treći svet u Drugom svetskom ratu“; „Zaboravljeni, potisnuti, ocrnjeni“, tako idejni začetnik izložbe Karl Resler opisuje način na koji su u pisanju istorije zastupljeni stanovnici nerazvijenih zemalja. Iako su bezbrojne zemlje Azije, Afrike, Okeanije pa čak i Južne Amerike bile uključene u oslobađanje od fašizma, njihova uloga niti je na odgovarajući način naučno obrađena, niti im je odato priznanje. Novinar Karl Resler i njegove kolege tražili su materijal za knjigu i u tu svrhu putovali po zemljama Trećeg sveta: između ostalih u Burkinu Faso, na arhipelag Samoa, u Šangaj. Svuda su nalazili svedoke koji, ne samo da su bili spremni da ispričaju svoje lične priče, nego su čak tražili da se one objave u Evropi. I novinari su to i učinili.

Zahvaljujući tome, postala je poznata priča o Južnokorejki Kim Son-duk. Bilo joj je 16 godina kad su je japanski okupatori odveli u vojni bordel. Tamo je bila silovana i po 40 puta na dan. A to nije jedini takav slučaj. Oko 200.000, većinom maloletnih devojaka iz Koreje, Kine, Filipina, Malezije, Burme, portugalskog Timora i holandske Indije, tokom Drugog svetskog rata doživelo je sličnu sudbinu. „O tome se kod nas ne govori. To je tabu“, komentariše japanski student Kašige Doi, koji, preko studentske razmene, trenutno živi u Nemačkoj.

Gubitnici kao pobednici

„Istoriju uvek pišu pobednici. I oni imućni, koji imaju sredstva da određuju u kojem će smeru istorijska istraživanja ići“, objašnjava Resler. Tako su, na primer Nemačka, Japan ili Italija vojno izgubili u ratu, ali u pisanju istorije spadaju u pobednike, jer su njihovi stanovnici učestvovali u tom pisanju. „S druge strane, milioni ljudi iz Afrike, Azije, Okeanije, a delom i iz Južne Amerike, gotovo da nemaju istoriju iz Drugog svetskog rata“, kaže taj novinar.

Senegalski kolonijalni vojnici su, zahvaljujući alžirskom reditelju Rašidu Bušarebu, od 2008. dobili svoju istoriju, iako je malo onih koji je poznaju. Kratki film „L´Ami Yabon“, kojeg se takođe može videti na izložbi u Frankfurtu, stilizovanim, animiranim slikama priča priču jednog kolonijalnog vojnika koji je na silu bio regrutovan u Senegalu, o tome kako je učestvovao u ratu u Evropi, završio u zarobljeništvu u jednom nemačkom logoru da bi se na kraju vratio u zapadnu Afriku. Tamo je, jer je sa kolegama tražio svoju zasluženu vojničku platu, po naređenju francuskih oficira – ubijen.

Ni priznanje ni finansijska pomoć

„Tim vojnicima se nije isplaćivala nikakva penzija. Otete i silovane žene do danas čekaju i na izvinjenje i na odštetu“, priča Karl Resler. „Nema sredstava za obnovu, nema isplata reparacija za takozvane zemlje Trećeg sveta.“ Za to svetske sile nisu imale interesa.

Na Filipinima je, na primer, zbog japanske okupacije umrla svaka šesnaesta osoba, ukupno 1,1 milion ljudi. U mnogim zemljama vladala je katastrofalna glad, jer su okupatori prisiljavali stanovništvo da svoju hranu daju vojsci. A „na libijsko-egipatskoj granici ljudi i danas ginu od nagaznih mina zaostalih iz Drugog svetskog rata“, upozorava Resler.

Autori izložbe nadaju se da će se na istoriju Drugog svetskog rata gledati i iz druge, a ne samo iz evropske perspektive. „Ljudima treba da postane jasno da su milioni ljudi iz Afrike, Azije i Okeanije učestvovali u oslobađanju sveta od fašizma“, upozorava Resler. Poštovanje i priznanje najmanje je što se tim zemljama može pružiti.

Autorke: Sara Virc / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković