"Trebalo bi da koristimo efekat medenog meseca"

Oko 20 miliona ljudi, dakle četvrtina stanovništva Nemačke je migrantskog porekla. To znači da ili oni sami ili jedan od njihovih roditelja nije rođenjem stekao nemačko državljanstvo. Oko polovina njih, deset miliona, poseduje nemački pasoš i imaju pravo glasa na izborima. U političkom diskursu je trenutno tema da bi svi koji ovde žive smeli, odnosno trebali, da učestvuju i na izborima.

Fondacija za integraciju i migracije (SVR) istražuje kako stoje stvari sa participovanjem tih ljudi u nemačkoj politici. Ovaj nezavisni gremijum redovno izrađuje barometar integracije - i po prvi put daje uvid u spoznaju o "političkoj samoefikasnosti". Pri tom se tu u osnovi radi o samoprocenjivanju šta je to na šta ljudi smeju da se usude u političkom smislu: Razumete li političke procese? Verujete li da političari zastupaju svoje interese? Da li vidite da ste u poziciji da se uključite? U ovim aspektima ljudi migrantskog porekla sebe procenjuju lošije od onih koji to nisu. O detaljima studije DW je razgovarao sa Janom Šnajderom, rukovodiocem odela za istraživanja pri SVR.

Deutsche Welle: Kakva saznanja niste mogli pre istraživanja ni da pretpostavite?

Jan Šnajder: Nas je iznenadilo koliko jasno možemo da uočimo razlike u percepciji samoefikasnosti ljudi migrantskog porekla i onih koji to nisu. Mi smo pitali ljude o njihovoj samoefikasnosti, koliko dobro razumeju političke sadržaje i koliko aktivno bi mogli da uzmu učešća. Tu vidimo interesantne razlike. Na primer puno manja je politička samoefikasnost kod ljudi turskog porekla u poređenju sa drugim etničkim grupama.

Zbog čega je to tako?

Jedan sveobuhvatni faktor je obrazovanje. Onaj ko je završio srednju školu ili možda studirao ima mnogo veću percepciju svoje  političke samoefikasnosti, nego ljudi koji su, na primer, završili samo osnovnu školu ili uopšte nisu završili školu. To objašnjava mnoge razlike kod ljudi turskog porijekla.

Zbog toga što među ljudima turskog porekla još uvijek ima mnogo nekadašnjih gastarbajtera?

Tačno. Takođe i zbog toga što i u drugoj generaciji imamo manje onih kojih se školuju. Ako uzmete ove statističke nalaze, upravo nivo obrazovanja objašnjava razlike.

Jedna grupa, kod koje je, nezavisno od porekla, uočen manjak političke samoefikasnosti su žene. Zbog čega?

U oblasti politike postoje takozvane rodne barijere. Mogu to biti kulturološke razlike, kao i stereotipi da je politika "muška stvar". Tu može da se radi o jasnoj diskirminaciji. Žene su uvijek kada je reč o učešću u politici imale strukturalne nedostatke. A to se pokazuje i kod najvećeg dela grupa stranog porekla.

U studiji ste pitali i o stavu ljudi o tome koliko su političari bliski tzv. običnim ljudima. Tu su ljudi stranog porekla pokazali u pravilu pozitiviju sliku nego autohtoni Nemci, posebno oni koji od skora žive u Nemačkoj. Zašto?

To se može objasniti tako da među onima koji su u poslednjih deset godina došli u Njemačku ima mnogo ljudi koji potiču iz zemalja u kojima generalno nije dobro stanje po pitanju demokratije. I oni vjeruju da je ovdje bolje. Tako se tu dobija bonus i poverenje u politički sistem i njegove aktere. Istovremeno je to poruka i politici: ne smemo dozvoliti da se sa dužim boravkom raširi skepsa.

Kako politika može da iskoristi ovu pozitivnu sliku?

Moglo bi da bude važno pojačano angažovanje oko izbeglica pridošlih posljednjih godina i da se iskoristi efekat "medenog mjeseca". Važno je da ne dođe do razočaranja, već da se taj stav pozitivno iskoristi.

Kako je pokazala Vaša studija, ljudi migrantskog porekla su se do sada osećali manje sposobnim da se angažuju politički. Koji akteri bi to mogli promeniti i koje mere bi trebalo tu da se primene?

Jedna od naših najvažnijh preporuka je da se ne posreduje samo na klasičan način političko znanje putem publikacija i različitih događaja, već da se politički procesi učine prepoznatljivijim, i da možda i sami mogu da se uključe u njih.

Nešto kao direktno učešće građana....

Tu se može pokazati mladima, učenicama i učenicima da mogu da djeluju direktnim učešćem i da se politički interesi i politički angažman nekako isplati i da pričinjava zadovoljstvo.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android