Traže se dečki u crnom

Stanari Dugava strahuju od azilanata. Nismo rasisti, ali nije ugodno. Crnci gledaju naše cure. Tvrdnje su to i naslovi objavljeni proteklih godina u hrvatskim medijima, daleko pre velike migrantske krize, koja ipak nije generisala otvorenu društvenu netrpeljivost prema strancima. Još uvek distancirani građani su u međuvremenu puno naučili o migrantima, no situacija je daleko od idealne. Ukazuje na to i protest održan pred prihvatilištem Porin u zagrebačkim Dugavama u kojem su učestvovali tražioci azila, ali i aktivisti koji o njima brinu.

O trećem napadu se ćuti?

Demonstranti su tako upozorili na dva napada u noći 31. decembra, a u svakom su, tvrde, učestvovala tri napadača. Dodaju, napadi su se događali i ranije, a policija ne čini ništa. Policija pak odgovora da su se te noći dogodila tri slučaja. U prvom je došlo do međusobnog obračuna među migrantima, a u ostala dva čine sve da pronađu napadače.

Jedan od onih koji je prosvjedovao bio je Tvrtko Barun, isusovac i pomalo medijska zvezda među hrvatskim sveštenstvom. Naime, Barun je direktor Isusovačke službe za izbeglice, neprofitne svetske organizacije koja se u Hrvatskoj još devedesetih starala o prognanima, a danas se posvetila izbeglicama koje u Hrvatsku dolaze sa Bliskog i Srednjeg istoka i iz Afrike. „Svakodnevno smo prisutni u Prihvatilištu u Dugavama i Kutini i u Prihvatnom centru za strance Ježevo. Radimo i s onima koji su dobili neku vrstu državne zaštite, pomažemo im u integraciji."

Barun kaže da je saopštenje MUP-a nedobronamerno, jer povezuje međusobni migrantski obračun s napadima na njih. „To jedno s drugim nema veze i različite su priče. Pitanje konflikata između migranata je pitanje suživota 500 ljudi iz dvadesetak zemalja, kultura i nacija. Nažalost, to je normalno." Objašnjava nam da sve pokazuje da su se ničim izazvani napadi u toj noći dogodili i da ih nisu bila samo dva. Poprište trećeg navodno je bio autobus javnog prevoza i o njemu javnost ne zna previše. „Trebalo bi i to proveriti, videti da li je autobus imao kameru i koja je odgovornost vozača. To je taj napad koji nije zabeležen u saopštenju."

Eksces, a ne pravilo

Tea Vidović iz Centra za Mirovne studije, organizacije civilnog društva koja je aktivno uključena u rad s migrantima, kaže da je njena organizacija učešćem u protestu želela da ukaže na to da napade treba procesuirati kao zločin iz mržnje. Teze da se radilo o obračunima među došljacima i Vidovićeva naziva nekorektnim. „Netrpeljivosti postoje u svim društvima i grupama. U ovom trenutku to nije informacija kojom treba da se bavimo, već treba da se fokusiramo na to da su tražioci azila napadnuti u Zagrebu."

Uprkos činjenici da marginalni desni mediji pokušavaju da prikažu migrante kao terorističku opasnost i, pre svega, kao kriminalce, čini se da je generalni stav javnosti blaži i da se u slučaju ovih napada radi o grupi organizovanih huligana. „Ne bih generalizirao. To su vrlo izolovani napadi iz mržnje prema strancima. Do sada, čini mi se, nije bilo takvih slučajeva, pa se nadamo da je reč o nekoliko zlih pojedinaca, možda i pod uticajem alkohola. Građani su ipak otvoreni prema onima koji traže zaštitu", komentariše Barun. I njegova je služba česta meta prozivki na internetu, ponajviše anonimnih. Mnogima nije jasno zašto bi se jedna katolička organizacija brinula za muslimanske izbeglice. „Da, mi smo katolička organizacija. Utemeljeni smo na hrišćanskim vrednostima, zauzimamo se za one koji su na marginama, zapostavljeni, siromašni, stranci… dakle ono što je sam Hrist živeo."

Aktivistkinja Tea Vidović misli da nije moguće generalizovati stav građana prema izbeglicama. „Ako su tražioce azila zaista napale osobe odevene u crno, sa sunčanim naočarima, verovatno je određena grupa ljudi planirala te napade." Dodaje da, prema istraživanju njenog Centra od pre nekoliko godina, hrvatsko društvo najnegativnije stavove od etiničkih grupa ima prema Srbima, Romima i potražiocima azila. „Ali to nije značajno rasprostranjeno, već se radi o manjoj grupi ljudi s krajnje negativnim stavom, a postoji i druga skupina s veoma pozitivnim stavom. Većina građana ima umerene stavove", dodaje ona. Kaže da institucije, ali i građani treba da zaštite ranjive grupe. „Niko ne želi da živi u društvu gde gledamo kako prolaznike neko prebija."

Pogledajte i kako se snalaze izbeglice u Beogradu: