Tramp i Mej – više od igre

Ništa nije neobično to što novi američki predsednik britansku premijerku prima u Belu kuću kao svog prvog stranog gosta – s obzirom na to da obe zemlje imaju zajedničku istoriju, a i na događaje u svetu tradicionalno gledaju iz sličnog ugla. Zbog toga se odnosi između SAD i Ujedinjenog Kraljevstva često opisuju kao – posebni odnosi. To je izraz kojem se, naročito poslednjih godina, u Londonu pridaje veći značaj nego u Vašingtonu.

Međutim, kada je domaćin Donald Tramp, a gost Tereza Mej, onda ono što bi inače jedva bilo vredno pomena, postaje zanimljiva priča. Tramp ne samo da je javno i kontroverzno podržao izlazak Britanije iz Evropske unije, nego je i svoju iznenađujuću pobedu na predsedničkim izborima u SAD nazvao američkom verzijom „bregzita“. Mej je dobila je težak zadatak da Britaniju „izvuče“ iz EU. Predsednik SAD i britanska premijerka su tako na neki način povezani onim što se desilo na referendumu Velikoj Britaniji 23. juna 2016. godine, a u SAD na predsedničkim izborima kasnije te godine, 8. novembra.

Zajednički interes

„Mislim da je oboma veoma stalo da ovaj sastanak prođe dobro, čak i ako ništa važno ne bude tema razgovora“, ocenjuje Džejms Goldgejer, američki stručnjak za spoljnu politiku. Malo je verovatno da će biti nekakvih konkretnih odluka, jer Tramp je tek u prvoj nedelji svog mandata, kada pokušava da popuni i pokrene svoju administraciju.

Ono što se očekuje jeste da će dvoje lidera objaviti svoju nameru da pregovaraju o britansko-američkom sporazumu o slobodnoj trgovini – koji je od zajedničkog interesa. Tramp je obećao da Velika Britanija neće morati da čeka na kraju reda za trgovinski sporazum sa SAD, suprotno od onoga što je uoči referenduma o „bregzitu“ kao upozorenje izrekao njegov prethodnik Barak Obama.

To što je ne samo dobila prioritet za prijem u Ovalnoj sobi, već i sigurnost da Trampova administracija želi novi trgovinski sporazum sa Britanijom, za Terezu Mej veoma je dragoceno.

Ublažavanje bola

„Ako Tereza Mej može da pokaže napredak u uspostavljanju te vrste bilateralnih trgovinskih odnosa, to svakako čini da ’bregzit’ deluje manje bolno“, ukazuje Den Rajter, profesor političkih nauka na Univerzitetu Emori u Atlanti. To je naročito tačno kada partner nije neka manja zemlja, već Sjedinjene Države. Pritom nije bitno da takav sporazum godinama neće moći da se ostvari, jer Britanija ne može da potpiše nikakve nove trgovinske sporazume pre nego što napusti EU. Mada je poseta stoga prvenstveno namenjena za domaću javnost u Britaniji i SAD, to nije cela priča. „Ona je simbolična, ali je i malo više nego samo simbolična“, naglašava Teodor Bromund, viši istraživač u vašingtonskoj fondaciji Heritidž.

EU? Baš me briga!

„Mislim da će SAD verovatno da prekine sa svojom politikom nakon Drugog svetskog rata tako što će ih biti baš briga za Brisel“, dodaje Bromund. Primajući britansku premijerku koja se bavi izlaskom Velike Britanije iz Evropske unije, Tramp šalje snažan signal o značaju koji pridaje Londonu – a i o tome kako gleda na EU, koja se snažno protivi „bregzitu“.

Takav odnos prema Briselu predstavlja značajan pomak, jer američka podrška za jaku, ujedinjenu Evropu i dublje evropske integracije bila je tradicionalni stub američke spoljne politike, bez obzira na to ko je bio šef u Beloj kući.

Ali ova poseta ne sadrži samo poruku za EU, već je i signal za nešto još šire od toga, rekao Den Rajter. „Poboljšanje američkih odnosa sa Britanijom dešava se u kontekstu preispitivanja čitavog niza zemalja širom sveta“. Ova poseta, dodaje Rajter, signalizuje da se Tramp „protivi vrsti globalizacije koju po njemu predstavlja EU i da se oseća bliskim sa liderima koji dele njegovu ideološki pogled na svet“.

Objašnjavajući EU

„Pravo pitanje jeste da li on jednostavno misli da EU nije nešto što vredi podržati – što je jedna stvar – ili će ići i dalje od toga i početi da pruža podršku onima u drugim državama koji traže da se njihova zemlja povuče iz Evropske unije ili nastoje da stvore više nacionalizma u Evropi“, pita se Džejms Goldgejer. „Ako bi to uradio, to bi bilo vrlo nepovoljno po SAD i po Evropu.“

Trampov skepticizam prema Evropskoj uniji „odražava gubitak uverenja u Americi da ova dugogodišnja američka politika zapravo vrlo dobro funkcioniše.“ Čak je i Trampov prethodnik Obama, koji se protivio „bregzitu“, često smatran za nekog ko je okrenut ka Aziji – umesto što orijentisan ka Evropi.

S obzirom na Trampovo viđenje Evrope, zaključuje Goldgejer, „biće veoma važno da nemačka kancelarka Angela Merkel, prilikom prvog susreta sa Donaldom Trampom, njemu pomogne da shvati šta je Evropa, šta su joj ciljevi i zašto je Evropa važna za Sjedinjene Države.“