Teroristički napad Hamasa i izraelsko-arapski odnosi

Teroristički napadi Hamasa na Izrael već su izazvali posledica koje sežu daleko izvan granica Izraela i Gaze. Jedva su prošle dve nedelje otkako su saudijski premijer Mohamed bin Salman i izraelski premijer Benjamin Netanjahu potvrdili da su njihove zemlje „svakim danom sve bliže“ i da su „na pragu dogovora, koji bi bio kvantni skok za region“. Sad to izgleda kao davna prošlost.

Prošlosti pripada i Bin Salmanova nezainteresovanost za rešenje palestinskog pitanja sa dve države koje bi Palestincima dalo nezavisnu državu sa istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom. On to nije ni pomenuo u velikom TV intervjuu za američki kanal Foks njuz, krajem septembra. Samo je rekao da će novi sporazum sa Izraelom „Palestincima podmiriti njihove potrebe i obezbediti im dobar život“.

Međutim, nakon izbijanja rata u subotu 7. oktobra, Saudijska Arabija se javno vratila zagovaranju rešenja sa dve države i ponovo se predstavlja kao čvrsta podrška Palestincima. 

Izraelsko-saudijske veze pod znakom pitanja

„Postupci Hamasa jasno podsećaju Saudijce da u pregovorima o normalizaciji palestinsko pitanje ne treba tretirati kao sporednu temu“, smatra Ričard Lebaron, viši saradnik u Atlantskom savetu sa sedištem u SAD. „Napadi će skrenuti narativ sa normalizacije veza između Saudijske Arabije i Izraela“, zaključio je on.

Džonatan Panikof, direktor Skoukroftove bliskoistočne bezbednosne inicijative u Atlantskom savetu, rekao je za DW da „ne treba očekivati da će doći do napretka u saudijsko-izraelskoj normalizaciji u bliskoj budućnosti“, pogootvu ako posledice "izraelske operacije u Gazi budu velika razaranja i veliki broj mrtvih“.

U ponedeljak popodne, izraelski ministar odbrane Joav Galant izdao je naređenje da se Gaza potpuno zatvori. „Neće biti isporuka struje, hrane ili goriva u Gazu“, rekao je on u saopštenju.

Hju Lovat, istraživač u Evropskom savetu za spoljne odnose, rekao je za DW da veruje da će uglavnom neprijateljsko raspoloženje arapskog javnog mnjenja prema Izraelu biti pojačano izraelskim akcijama.

Lovat vidi ovo osećanje kao dalju prepreku za „skori sporazum između Izraela i Saudijske Arabije, dok su arapske članice Abrahamovog sporazuma, kao što su Maroko i Ujedinjeni Arapski Emirati izložene pritisku da zauzmu kritičniji stav prema Izraelu kako bi smanjili pritisak javnosti“.

Ujedinjeni Arapski Emirati, koji su potpisali sporazum o normalizaciji sa Izraelom 2020. „izjavili su saučešće izraelskim civilima i pozvali na deeskalaciju, ali nisu uspeli da otvoreno osude Hamas“, izvestila je medijska kuća Blumberg.

Balansiranje između SAD i Irana

Ipak, neće samo arapski pritisak uticati na odluke Saudijske Arabije da li da nastavi putem normalizacije sa Izraelom. Dve druge zemlje posebno će igrati veliku ulogu — Iran i SAD.

Uprkos ovogodišnjem zbližavanju Saudijske Arabije i bivšeg rivala Irana, obe zemlje su i dalje u sukobu kada su u pitanju njihovi saveznici. Iran podržava Hamas, koji vlada Gazom i koji je pokrenuo napade na Izrael. Saudijska Arabija se, međutim, nadala da će normalizacija odnosa sa Izraelom vratiti odnose sa SAD na mesto gde su bili pre ubistva saudijskog kritičara Džamala Kašogija 2018. Trilateralni sporazum bi takođe omogućio Saudijskoj Arabiji jači vojni savez sa SAD, kao i dozvolu za obogaćivanje uranijuma pod američkim nadzorom.

„Strateški umovi u Rijadu možda imaju u pozadini zapravo pitanje sa koliko smrti i razaranja bi se Saudijska Arabija suočila u sličnom sukobu, s obzirom na to da njena odbrana nije ni blizu onoj Izraela“, rekao je Panikof za DW.

„Dugoročno gledano, to bi moglo da podstakne Saudijsku Arabiju da pokuša da se vrati za sto kako bi dobila američke bezbednosne garancije koje su bile bitan sastavni deo do sada poznatih razgovora“, dodao je on.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.