Telefonskim pozivom sprečila rat
23. jul 2020.
U utorak uveče došlo je do sukoba Grčke i Turske u Sredozemnom moru oko malog ostrva Megisti (na grčkom Kastelorizo). Telefonski poziv Angele Merkel sprečio je rat – „bukvalno u poslednjem minutu", piše nemački tabloid Bild.
Bild dalje navodi kako su razlog sukoba probna bušenja u potrazi za naftom i gasom koja Turska sprovodi u neposrednoj blizini grčkih ostrva i to u zoni koju Grčka smatra svojom „isključivom ekonomskom zonom" (Exclusiv economic zone - EEZ). Reč je o "morskom području 200 nautičkih milja oko ovog ostrva".
Nemački najtiražniji dnevni list saznaje i da je „zbog toga u utorak predveče 18 turskih ratnih brodova bilo na putu ka ostrvu Megisti".
Bild navodi i da je Grčka svoju armiju stavila u stanje pune borbene gotovosti. „Ali, onda se uključila nemačka kancelarka Angela Merkel. Prvo je telefonirala sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, a potom i sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom. Rezultat: Turska je povukla svojih 16 ratnih brodova, ali je dva ipak ostavila u blizini ostrva. No to je ipak izazvalo "olakšanje na obe strane Egejskog mora!" - naglašava Bild.
Belrinski Tagesšpigel, međutim, piše da je „malo verovatno da će doći do zaokreta u sporu oko prirodnih resursa". List objašnjava: „Obe strane smatraju da su u pravu. Pri tom se pozivaju na različite konvencije i odredbe u okviru pomorskog prava. Dve države bi morale da uvide da je neophodna jasna presuda treće nezavisne strane. Trebalo bi pod hitno da se obrate Međunarodnom sudu ili Međunarodoim arbitražnom sudu. Merkel, EU i Nato bi morali da svoje članove i partnere Tursku i Grčku ubede u to. U suprotnom - preti vojni sukob" koji je sada samo odložen, strahuje komentator dnevnika Tagesšpigel.
I Frankfurter algemajne cajtung komentariše sukob između Grčke i Turske u istočnom delu Sredozemnog mora i takođe naglašava da je „Angeli Merkel u poslednjem trenutku pošlo za rukom da Atinu i Ankaru skrene sa kursa vojne konfrontacije". „Ali, koliko će to da drži vodu zna se kod Erdogana isto koliko i kod Putina. No, sa sigurnošću se može pretpostaviti da ruski predsednik s interesovanjem prati konstantni sukob na južnom krilu NATO", piše frankfurtski dnevnik.
Zidvest prese komentariše: „Evropa se i u eksplozivnom libijskom konfliktu, tako reći na kućnom pragu, uključila tek kad nije imala šta da kaže. Ako joj se pak isto ponovi u njenom dvorištu, onda svoja prava o suverenitetu može da okači mačku o rep. Krajnje je vreme za angažovanu diplomatiju", zaključuje Zidvest prese iz Ulma.
Priredio Svetozar Savić