Teškoće sa budućim misijama nakon kraja Envisata

Satelit je lansiran u martu 2002, a 8. aprila ove godine propustio je da se prijavi po protokolu. Iako je zamišljen da radi pet godina, džin od osam tona trajao je dva puta toliko, mereći kopno, okeane i led na zemlji.

Iako Evropska svemirska agencija (ESA) planira da lansira još satelita za posmatranje životne sredine, sporovi oko finansija mogli bi da dovedu do odlaganja. Ali naučnici misle da ovo posmatranje, pogotovo vezano za klimatske promene, treba da ostane najviši prioritet.

Smrt u porodici

Nakon istrage duge mesec dana i brojnih pokušaja da se stupi u vezu sa satelitom, agencija je zaključila da je on mrtav usled kraha sistema za snabdevanje energijom.

Skeniranje radarom pokazalo je da je satelit netaknut, ali da nije okrenuo svoje solarne ćelije prema suncu, što bi mu dozvolilo da ode u „bezbedan režim“ i da nastavi kontakt.

Robert Mejsner iz ESA kaže da naučnici misle da satelilt nije ni ušao u „bezbedan režim“. "Nismo mogli da pričamo sa njim, ništa nismo mogli da uradimo,“ rekao je Mejsner za Dojče vele..

Saopštenje ESA zvuči kao posmrtni govor, počast mašini koja više ne radi. „Tokom ovih deset godina, Envisat je bio svedok postepenog smanjivanja arktičkog leda i redovnog otvaranja polarnih ruta za brodove tokom letnjih meseci,“ piše u izjavi. „Zajedno sa drugim satelitima, posmatrao je globalne nivoe mora i regionalne varijacije, kao i globalne temperature površine mora.“

Envisat je takođe nadgledao ozonski omotač i pružao podatke o uništavanju šuma i zagađenju. Iako su drugi sateliti preuzeli neke od tih dužnosti, naučnici misle da je odlazak Envisata loš znak za aktuelna istraživanja.

‘Ogromna praznina'

Džon Burouz, profesor fizike prirodne sredine na Univerzitetu u Bremenu, tokom cele decenije koristio je ove podatke da mapira rupe u ozonskom omotaču. Burouz kaže da, iako blizu trećine atmosferskih podataka sakupe drugi sateliti, trenutno ne vrše merenja gasova koji dovode do efekta staklene bašte, ni ugljen dioksida.

I podaci o vertikalnim profilima, koji se koriste da se odredi nivo emisije supstanci koje uništavaju ozon, potpuno su nestali, kaže Burouz. “Postoji ogromna praznina u kritičnom trenutku,” kaže Burouz za DW.

Finansijski problemi bacaju senku na budućnost

Globalni program ESA za posmatranje prirodne sredine i bezbednost uključuje i seriju satelita, pod nazivom „Sentinel,“ za koje se nadaju da će biti dobra zamena za mnoge od Envisatovih funkcija. Međutim, problemi sa finansiranjem u Evropskoj uniji će možda odložiti lansiranje Sentinela. Po trenutno važećim sporazumima, dogovoreno je da će ESA uložiti 2,3 milijarde evra, da razvije i sklopi Sentinel satelite. Evropska unija treba da doda još 5,8 milijardi evra za upravljanje Sentinelima, servisiranje i kasnije satelite.

Folker Libig, direktor programa za posmatranje Zemlje u ESA, rekao je da se očekivalo da će EU uključiti ova sredstva u svoj dugoročni plan. Ali Evropska komisija sada predlaže da zemlje članice daju novac posebno, i to po "kliznom" cenovniku.

U izjavi putem elektronske pošte, Karlo Koraca iz Evropske komisije naveo je budžetska ograničenja kao razlog za neuključivanje tih sredstava u višegodišnji okvir. Neki kažu da je to pokušaj da se iskoristi ovaj popularan program da bi se dobilo više novca.

U intervjuu za DW, Libig kaže da kraj Envisata znači da je vreme „da se prekine sa taktiziranjem i udruže snage da bismo mogli da lansiramo satelit što je pre moguće.“

Burouz takođe insistira da su sateliti za posmatranje ključni za vlade i kaže je da Envisat pružao pouzdane podatke, naročito u vezi za klimatskim promenama, što se koristilo kod određivanja politike za zaštitu životne sredine. “Kako možete da odredite politiku bez dokaza?” rekao je Burouz. Sateliti za posmatranje Zemlje „trebalo bi da budu jedan od najvažnijih prioriteta za održivu budućnost.“

Sentineli stižu

Uprkos ovim brigama, prvi Sentinel je već donekle sklopljen. A Sentineli 2 i 3 se proizvode u Fridrihshafenu, kaže Mejsner.

Ukoliko se osigura finansiranje, Sentinel 1 mogao bi biti lansiran krajem 2012, a sledeća dva oko pola godine kasnije. Plan je da svi Sentineli budu u orbiti do 2020. Sentinel sateliti bi “pružili daleko više podataka, i obezbedili daleko bolju pokrivenost,“ tvrdi Libig. Uz to, oni bi uključivali mehanizme koji bi omogućili njihovo skidanje iz orbite, za razliku od Envisata.

Za sada, međutim, i možda u narednih 100 godina, Envisat će ostati u svemiru sa ostalim svemirskim smećem koje kruži oko naše planete. To je otrežnjujući kraj za jedan marljiv satelit.

Autori: Sonja Anđelika Din / Darko Janjević

Odg. urednica: Ivana Ivanović