Tamni vilajet šefa FBI

Džejms Komi je verovatno već tog 2. marta 2015. slutio da ga ne čeka ništa dobro. Toga dana je Njujork Tajms (NYT) objavio da je Hilari Klinton u vreme kada je bila šefica diplomatije SAD koristila privatni server za službenu korespondenciju. U tom trenutku, a najkasnije kada je Klintonova nekoliko nedelja kasnije najavila kandidaturu za Belu kuću, Komiju je moralo biti jasno da će ga od ovog slučaja verovatno zaboleti glava. Klintonova ne samo da je bila jedan od najizglednijih kandidata demokrata za funkciju predsednice, nego je bila i jedna od najspornijhih političkih figura SAD.

Nakon što je Klintonova priznala da je koristila privatni, a ne službeni server, istraga protiv nje je na zamahu dobila tek tokom leta. U avgustu je usledilo i zvanično saopštenje da FBI vodi istragu protiv kandidatkinje demokrata.

Nepunih godinu dana kasnije, 5. jula 2016, direktor američke savezne policije FBI Džejms Komi je saopštio da je istraga okončana i da nema povoda za podizanje optužbe. To je bilo čudno. U SAD nije uobičajeno da FBI javno govori o tome da je istraga okončana i to tako opširno, samo nekoliko meseci uoči predizborne kampanje. 

Vanredna situacija

"U takvoj vanrednoj situaciji direktor FBI je odlučio da mora nešto da kaže javnosti", navodi Danijel Ričman, profesor prava na Univerzitetu Kolumbija i bivši državni tužilac. Ričman se sa Komijem zna već tri decenije i savetuje ga. "Da je samo rekao da je istraga okončana, onda bi Kongres pokrenuo istragu kako bi otkrio činjenice koje FBI nije objavio."

Ipak, o Komijevom nastupu u javnosti se ionako raspravljalo u Kongresu. Republikanci su bili razočarani što šef agencije FBI, uprkos brojnim kritikama na račun Hillari Klinton, protiv nje nije podigao optužnicu. Republikanci, posebno njihov predsednički kandidat Donald Tramp, oštro su kritikovali Komija, koji je i sam bivši član njihove stranke. Za razliku od toga, demokrate su ga pohvalile, srećne što se sve završilo na taj način. Činilo se da je time cela stvar stavljena ad akta.

Tako je i bilo - sve dok Komi nije aktivirao političku bombu. Samo jedanaest dana uoči izbora on je pismeno obavestio članove Kongresa da je FBI pokrenuo novu istragu protiv Hillari Klinton. O tome da li novootkrivene imejl poruke koje je ranije poslala Klinton sadrže nešto što bi joj se moglo prebaciti - nije mogao ništa da kaže. Ovo pismo ne samo da je odmah dospelo u javnost, nego je od tog trenutka postala jedina tema oko koje se vodi predizborna kampanja.    

Neverovatna zloupotreba položaja

Ovoga puta najžešći kritičari Komija su bile demokrate. Komi je svojim pismom prekršio nepisano pravilo da šest sedmica uoči izbora FBI ne čini ništa što bi moglo da se okarakteriše kao pokušaj uticaja na politička zbivanja. Time je potpuno preokrenuo izbornu kampanju. Dobro uzdrmanoj predizbornoj kampanji Donalda Trampa dao je veliki zamah, a Klinton je zapala u defanzivu. Čak i brojni republikanci i brojni pravni eksperti su ogorčeni zbog samostalne odluke Komija da uputi pismo Kongresu- uprkos protivljenju njemu nadređenog Ministarstva pravosuđa.

"Upoznati članove Kongresa o detaljima istrage protiv vodećeg kandidata opozicije je neverovatna zloupotreba položaja", kaže Ričard Peinter, profesor prava na Univerzitetu Minesota koji je od 2005. do 2007. bio šef pravnog tima za etička pitanja pri Beloj kući. "To nije način na koji radi FBI, koji istrage sprovodi u tajnosti."

Vilijam Snajder, bivši zamenik državnog tužioca u Pensilvaniji i Vašingtonu, suprotstavlja se tom mišljenju tvrdnjom da se Komi našao u vrlo teškoj situaciji. "On je u svojoj ranijoj izjavi pred Kongresom naveo da je FBI okončao istragu. Mislim da je u trenutku kada je saznao da postoji novi materijal i da ovaj slučaj nije zaključen, osećao obavezu da dopuni svoju raniju izjavu koju je dao pod zakletvom."

Ko je kriv?

Peinter, ali i mnogi drugi ne misle tako. "Sam sebe je doveo u takvu situaciju. Kongresu nije smeo da obeća da će poslanike odmah informisati ukoliko bude novih detalja o ovom slučaju." Njegov kolega Snajder krivicu vidi u članovima Kongresa. "Do svega ovoga ne bi ni došlo da Kongres prethodno nije pozvao Komija da svedoči. Mislim da je on samo želeo da uradi ono što smatra ispravnim."

Za Danijela Ričmana, Komijevog savetnika, u celoj ovoj stvari je šef FBI svakako na gubitku - bez obzira šta uradio. Da nije rekao ništa, informacija o istrazi bi kad-tad dospela u medije, a on bi bio kriikovan da je ćutao. Pošto je progovorio, prebacuje mu se pokušaj uticanja na politička zbivanja.      

"Njegov zadatak je zaštita integriteta i verodostojnosti agencije FBI. To je zaista težak zadatak, koji stvara glavobolje njemu a isto je bilo i sa njegovim prethodnicima, šefovima FBI," tvrdi Ričman.