1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

„Tako je i Bin Laden počeo karijeru“

Matijas fon Hajn6. decembar 2014.

Akutnu terorističku opasnost trenutno predstavljaju islamisti koji se vraćaju iz rata u Siriji. Stručnjak za pitanja radikalizacije Peter Nojman kaže da tim osobama ne bi trebalo dozvoliti da napuste zemlju.

https://p.dw.com/p/1E0DR
Symbolbild Mali Tuareg Rebellen ARCHIV
Foto: Issouf Sanogo/AFP/Getty Images

DW: Nemačke vlasti govore o oko 550 radikalizovanih osoba koje su iz Nemačke otputovale da se pridruže Islamskoj državi. Stotine su se već vratile – kakvu opasnost predstavljaju po povratku?

Peter Nojman: Postoji zabrinutost da će neke od tih osoba po povratku u Nemačku preduzeti terorističke aktivnosti. Razlog za takvu zabrinutost je što se kroz konflikt, u kojem su te osobe učestvovale, dodatno radikalizuju. Još jedan od razloga je što savladavaju veštine da na primer sami prave bombe i rukuju oružjem. Naravno da tokom boravka na takvim mestima stvaraju svoje mreže. Postoji bojazan da će se u Siriji dogoditi ono što se osamdesetih godina dogodilo u Avganistanu. Tamo su stigli islamisti iz celog sveta, da bi se borili protiv Sovjeta. Nakon završetka rata su se mnogi vratili u svoje domovine. Drugi su bili aktivni u drugim konfliktima. Tako je nastala Al Kaida. Ako obratimo pažnju na terorističke napade izvršene 11. septembra 2001. godine, videćemo da su za to odgovorni ljudi koji su učestvovali i u avganistanskom konfliktu osamdesetih godina. Osama bin Laden je terorističku karijeru počeo kao borac u inostranstvu.

Dr. Peter Neumann
Peter NojmanFoto: Peter Neumann

Kako smanjiti opasnost koja dolazi od povratnika sa fronta?

Mislim da je najvažnije sprečiti ih da napuste zemlju. Nema smisla oduzimati im pasoše ako su već otputovali, ili im oduzeti državljanstvo. Takođe je važan i preventivni rad, kojeg, nažalost, nema u dovoljnoj meri. Recimo znamo da mnogi Sirijci nisu zainteresovani da putuju u Siriju jer veruju da će tamo biti nahuškani u rat protiv drugih sunita, a ne protiv Bašara al Asada ili iračke vlade. To je činjenica. To čujemo i od boraca iz inostranstva sa kojima razgovaramo. O tome se moralo više govoriti. Takođe je trebalo češće govoriti o tome da mnogi Sirijci odbijaju učešće stranaca u borbama. Sirijci o njima imaju negativno mišljenje. Ljudima koji žele da otputuju i oslobode Sirijce treba objasniti da ih Sirijci uopšte ne žele.

Kažete da je najbolja prevencija, ali šta kada ljudi ipak odu, pa se onda vrate? Kako postupati sa njima, da li ih stalno držati na oku?

Postoje različite grupe povratnika kao i različiti motivi odlaska. Takođe su i različita iskustva ljudi koji su bili u Siriji. Razlikujem tri grupe: postoje oni koji su zaista opasni, džihadisti, koji planiraju terorističke aktivnosti nakon povratka. To su osobe od kojih se društvo mora zaštititi i koji moraju biti pravno gonjene i strpane u zatvor. Zatim postoje osobe koje više nisu toliko ideološki motivisane, ali su kroz taj konflikt dosta traumatizovane. Ti ljudi su u određenoj meri poremećeni. Naravno da se i u ovom slučaju društvo treba zaštititi. Možda na neki drugi način osim krivičnog gonjenja, na primer psihijatrijskim lečenjem. Treća grupa su osobe kojih je u poslednje vreme sve više. To su osobe koje su razočarane. Njihova iskustva u Siriji su bila drugačija od zamišljenih i oni ne planiraju nikakve terorističke napade. Za bezbednosne službe u svim evropskim zemljama je najvažnije da razviju metode kako da prepoznaju ko pripada kojoj grupi. Programi deradikalizacije i ponovne integracije u društvo već postoje u brojnim evropskim zemljama i sada ih treba prilagoditi povratnicima sa Bliskog istoka.

Da li u Nemačkoj postoje odgovarajuće strukture koje bi se bavile povratnicima iz Sirije?

U Nemačkoj postoje takozvani Exit programi koji su na početku primenjivani na neonaciste i koji se sada primenjuju na islamiste. Mislim da su to veoma dobri programi koje nemačka vlada nije podržavala u onoj meri u kojoj je trebalo. Osobe koje realizuju taj program su veoma angažovane i žele da daju svoj doprinos i na ovom polju. Međutim, za to im je potreban novac i mislim da se mora doneti politička odluka.

*Doktor Peter Nojman, 1974, je direktor Međunarodnog centra za studije radikalizacije i političkog nasilja na Kraljevskom koledžu u Londonu. Na tom koledžu još predaje ratne studije.