Tajvan je glasao - čekaju se rezultati

Glasanje na Tajvanu u oko 18 000 izbornih lokala za jednog od tri kandidata na predsedničkim izborima završilo se u subotu u 9 časova ujutro po srednjoevropskom vremenu (16 ​​časova po lokalnom). Konačni rezultati izbora obično su dostupni istog dana.

Pravo glasa ima oko 19,5 miliona ljudi. Birači moraju imati najmanje 20 godina, pa je oko milion ljudi moglo da glasa po prvi put. Predsednički izbori u Tajvanu pobeđuju se prostom većinom glasova i održavaju se svake četiri godine. Aktuelna Predsednica Cai Ing-Ven nije mogla da se ponovo kandiduje jer je predsednički mandat ograničen na dva mandata.

Pitanje identiteta – povezano sa napetim odnosom Tajpeja sa Pekingom – predstavlja jednu od najznačajnijih političkih tema, a studije pokazuju da je bila usko povezana sa rezultatima na prethodnim izborima.

Tajvan ili Republika Kina je zemlja koju ne priznaje većina država sveta, među kojima je i Nemačka. Ima oko 23,5 miliona stanovnika, a teritoriju zemlje čine glavno ostrvo Tajvan (99%) i druga manja ostrva. Komunistička partija Kine posmatra Tajvan kao deo teritorije Narodne Republike Kine, iako ga nikada nije kontrolisala. Komunistička partija odavno obećava da će „ponovno ujediniti" Tajvan sa kopnom Kine, ako bude potrebno - i silom.

Na nekoliko skala merenja demokratije, Republika Kina Tajvan je danas, pored Japana, jedna od najdemokratskijih država u Aziji

Trojica kandidata

Sudeći po poslednjim anketama, blagu prednost je imao Vilijam Laj Čing-Te (64) iz vladajuće DPP.

Potpredesnik Tajvana je bivši gradonačelnik grada Tajnana na jugu zemlje. Lekar koji je studirao na Harvardu pre nego što je ušao u politiku, kaže da je voljan da ponovo otvori pregovore sa Kinom, ali ga je Peking označio kao „separatistu". Njegov potpredsednik je Hsiao Bi-khim, bivši predstavnik Tajvana u SAD.

Lideri opozicije Hou Iu-ih iz stranke Kuomintang i Ko Ven-Je iz Tajvanske narodne partije su se posvađali na televiziji uživo i na kraju registrovali odvojene predsedničke ponude, mada se očekivalo da će se ujediniti protiv vladajuće DPP.

Hou Iu-ih (66) Kuomintang (KMT), bivši šef policije, postao je gradonačelnik Novog Tajpeja 2018. i 2022. je ponovo ubedljivo izabran. Iako je obećao da će zadržati status kvo Tajvana kao samoupravne demokratije, očekuje se da će, ako pobedi, podstaći bliže veze sa Pekingom. Njegov potpredsednik je medijska ličnost Jav Šav-Kong.

Ko Ven-Je (64) Tajvanska narodna partija (TPP), je hirurg koji je malu stranku osnovanu tek 2019. doveo na treće mesto u tajvanskoj politici. Kaže da njegova stranka nudi biračima srednji put u odnosima sa Kinom, što će poboljšati veze sa Pekingom bez ugrožavanja tajvanske demokratije. Njegova potpredsednica je Sintija Vu, čija je porodica glavni akcionar u konglomeratu Šin Kong Grup.

Kratka istorija: Republika Kina Tajvan i Narodna Republika Kina

Ostrvo Tajvan, koje je više od 200 godina bilo pod kineskom vlašću (1683. do 1895.) i potom 50 godina pod Japanskim carstvom (1895. do 1945.) porazom Japana u Drugom Svetskom ratu - pripalo je Republici Kini koja je u to vreme imala kontrolu nad kontinentalnom Kinom.

Sledi građanski ratu u Kini u kojem pobeđuje Komunistička partija pod vođstvom Mao Cedunga i 1949. se uspostavlja Narodna Republika Kine na kopnu. 

Poraženi Čang Kaj Šek i njegov Kuomintang, vlada, elite i oružane snage Republike Kine beže na Tajvan, i tamo uvode vanredno stanje koje traje decenijama.

Odnosi Kine i Tajvana su veoma napeti. Vlada Republike Kine Tajvan je predstavljala kinesku državu u Ujedinjenim nacijama i bila je stalna članica Saveta bezbednosti UN i nakon proglašenja Narodne Republike Kine 1949.

Kao rezultat politike jedne Kine od strane Narodne Republike Kine, sve više država prekida svoje diplomatske odnose sa Republikom Kinom, koja je morala da odustane od članstva u UN koje 1971. pripalo Narodnoj Republici Kini.

Smrt Čang Kaj Šeka (1975) i Mao Cedunga (1976) otvara put za odmrzavanje odnosa.

Sjedinjene Amerićke Državesu 1979. prekinule diplomatske kontakte sa Tajvanom nakon uspostavljanja zvaničnih odnosa sa Narodnom Republikom Kinom.

Vanredno stanje u Tjavanu je ukinuto 1987. kada Kuomintang počinje sporu tranziciju ka demokratiji. Četiri godine kasnije (1991) Tajvan okončava ratno stanje sa Narodnom Republikom Kinom.

Na prvim direktnim predsedničkim izborima na Tajvanu 1996. pobeđuje Kuomintang predvođen predsednikom Li Teng-huijem.

Promena na izborima 2000.

Na izborima 2000. nakon više od 50 godina vlasti Kuomintanga, prvi put pobeđuje Demokratska napredna partija (DPP), koju su osnovali protivnici Kuomintanga tokom ere vanrednog stanja da promovišu poseban tajvanski identitet.

Kuomintang 2008. ponovo dobija predsedničku funkciju. Dijalog između Tajpeja i Pekinga se nastavlja i nastupa period toplijih veza. Kineski lider Si Đinping i predsednik Tajvana Ma Jing-Džu održali su 2015. istorijski samit u Singapuru, što je prvi put od 1949. da su se lideri Kine i Tajvana sastali licem u lice.

A na predsedničkim izborima 2016. pobeđuje kandidatkinja DPP-a Cai Ing-Ven. Peking prekida većinu komunikacija sa Tajpejem i počinje da pojačava ekonomski, diplomatski i vojni pritisak. Na izborima 2020. Cai je ponovo izabrana ogromnom većinom jer, tajvanski birači su postali oprezni nakon gušenja prodemokratskih protesta u Hong Kongu od strane Pekinga.

Kina povećava vojni pritisak na Tajvan. Poseta Tajvanu 2022. tadašnje predsednice Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi pokrenula je najveće kineske vojne vežbe usmerene na Tajvan poslednjih decenija.