Svi Milanovićevi ljudi

Uoči i posle završetka izbora za sedmi saziv hrvatskog Sabora, o budućem premijeru Zoranu Milanoviću izašle su dve knjige i objavljene stotine novinskih stranica o njegovom liku i delu. Iz njih se, ukratko govoreći, može saznati da je Milanović bio odličan student zagrebačkog Pravnog fakulteta, da je kao jedan od najboljih u generaciji dobio posao u diplomatiji i da je deo svoje karijere proveo u Briselu.

Nakon promene vlasti 2003. godine, nezadovoljan svojim statusom u Ministarstvu spoljnih poslova, stavio se na raspolaganje Ivici Račanu, a potom, zbog bolesti i smrti čoveka koji je Savez komunista Hrvatske transformisao u Socijaldemokratsku partiju Hrvatske, na unutarstranačkim izborima postao je predsednik SDP-a.

Poraz te stranke na parlamentarnim izborima 2007. objašnjava se Milanovićevim političkim neiskustvom i nesnalaženjem u komunikaciji. Njegovo sazrevanje, smatra se, u svakom pogledu je glavni razlog za uspehom Kukuriku koalicije na izborima pre desetak dana. Uz dodatak da je tom uspehu kumovao državni tužilac Mladen Bajić, odnosno brojne afere koje su potresle HDZ.

„Meki trbuh“ koalicije

Najbliži Milanovićevi saradnici, odnosno potpredsednici Vlade trebalo bi da budu predsednik HNS-a Radimir Čačić i troje SDP-ovaca: dekan Ekonomskog fakulteta u Splitu Branko Grčić, koji bi uz Čačića bio glavni kreator ekonomske politike, Neven Mimica koji bi bio zadužen za unutrašnju i spoljnu politiku kao i za evropske integracije i Milanka Opačić, zadužena za društvena i socijalna pitanja.

Smatra se da bi Čačić mogao da bude „meki trbuh“ Vlade zbog saobraćajne nesreće u Mađarskoj, u kojoj je dvoje ljudi smrtno stradalo, ali i zbog brojnih afera koje su povezivane s njegovom firmom „Koning“ (Coning), npr. nekoliko izraelskih firmi je pravosnažnom presudom u Hrvatskoj uzalud tražilo naplatu dugovanja od holdinga „Koning“.

Mediji sada pišu da je dva dana uoči parlamentarnih izbora Čačićeva firma od „Kroacija osiguranja“ dobila kredit od četiri miliona kuna (nešto više od 530.000 evra), uz povlašćenu kamatu od sedam, umesto uobičajenih 10 odsto. I to, kako se tvrdi, uprkos tome što je „Koning“ u dugovima, pa čak i u blokadi u poslednjih pola godine. Sam Čačić je, navodno, od Milanovića tražio da kao potpredsednik Vlade i ministar privrede na upravljanje dobije i nekoliko javnih preduzeća, među kojima su se spominjali upravo „Kroacija osiguranje“, Hrvatska elektroprivreda...

HNS-ove ministarke i ministri

Uz Čačića, iz HNS-ovih redova, u Vladu bi, kao šefica diplomatije trebalo da uđe Vesna Pusić, ali je i dalje nejasno da li će joj Milanović na upravljanje dati sve poslove oko Evropske unije ili će deo preuzeti sam i, uz pomoć Nevena Mimice, voditi taj deo sada hrvatske unutrašnje politike. Predsednik Centralnog odbora HNS-a i po Čačićevoj želji čovek s najvećim izgledima da jednom preuzme vođenje HNS-a od njega, Ivan Vrdoljak, trebalo bi da postane ministar građevina. Milanović nije previše oduševljen takvim rešenjem zbog Vrdoljakovog držanja leđa Glavaševom HDSSB-u u osječkoj vlasti. Hrvatska stranka penzionera prepustila je svoj mandat u Vladi HNS-u, pa je tako profesorka sa zagrebačkog Filozofskog fakulteta Andreja Zlatar dobila na upravljanje resor kulture, posao koji je obavljala u zagrebačkoj Gradskoj upravi.

Kadriranje s Pantovčaka

S Pantovčaka je još ovog leta puštena priča da bi predsednik Ivo Josipović na mestu ministra rado video uglednog lekara i šefa Fondacije za transplataciju koštane srži Miranda Mrsića. Upravo je to, kako se tvrdi u SDP-ovim redovima, bio razlog da Milanović za ministra odbrane izabere Antu Kotromanovića, penzionisano bojnika Hrvatske vojske, što je inače protivno standardima Nato. Kotromanović je od Mrsića, koji je bio i šef Josipovićevog izbornog štaba u predsedničkoj kampanji, tražio da utiče na predsednika hrvatske kako ne bi pravio probleme oko njegovog imenovanja. Predsednik Ivo Josipović ima prste u još nekim imenovanjima, na primer, zalagao se da Orsat Miljenić postane ministar pravosuđa, a iz njegovog kabineta u Vladu stižu i Predrag Fred Matić kao ministar zadužen za branitelje, kao i šef njegovog kabineta Joško Klisović, navodno na dužnost zamenika ministarke spoljnih poslova. Inače, Klisović i Milanović su venčani kumovi.

Milanović nepoverljiv prema Račanovom kadru?

Miljenić, Matić i Klisović nisu članovi SDP-a, pa je za neke analitičare to pokazatelj ili kadrovske insuficijencije SDP-a ili Milanovićevog nepoverenja u Račanove kadrove, s obzirom na to da se tokom njegovog četvorogodišnjeg predsedavanja SDP-om nisu nametnula neka nova lica. Svoje ambicije u medije najviše plasira Gordan Maras, nekadašnji čelnik Foruma mladih SDP-a, koji se, navodno, zalagao za Milanovićev dolazak na čelo SDP-a, što bi, valjda, trebalo da mu bude karta za preuzimanje mesta ministra finansija. I to nakon što su odnosi između Milanovića i Linića zahladneli zbog Linićeve najave da Hrvatska ne treba da beži ni od MMF-a u sređivanju svojih finansija i privredne stagnacije. Linić bi, prema najnovijim kadrovskim rešenjima s Iblerovog trga, sedišta SDP-a, ipak trebalo da preuzme resor finansija i tako sa Zlatkom Komadinom kao ministrom energetike i Željkom Jovanovićem na mestu ministra nauke i obrazovanja potvrditi snagu Rijeke kao bastiona SDP-a u Hrvatskoj.

SDP-ovci nisu još do kraja sastavili svoje kadrove za Vladu. Oni ne žele da potvrde ni medijska nagađanja oko čelnih ljudi Sabora, pa će im još desetak dana do imenovanja Zorana Milanovića za mandatara dobro doći. Ali, upitno je koliko je to odlaganje dobro za hrvatske građane s obzirom na privrednu i finansijsku krizu kako u toj zemlji tako i u svetu. U Hrvatskoj je nezaposleno preko 300.000 osoba, a kreditni rejting zemlje opasno je ugrožen.

Autorka: Gordana Simonović, Zagreb
Odgovorni urednik: Ivan Đerković