Svež vetar u odnosima Nemačke i Izraela

Već na samoj zajedničkoj konferenciji za novinare nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok i njenog izraelskog kolege Jaira Lapida delovalo je kao da se njih dvoje već odavno poznaju. Pa ipak, iako su se mišljenja razmenjivala „kao među prijateljima“, to ne znači da razlika nema: „Smatramo da je izgradnja naselja (na palestinskim područjima) štetna i da je to nespojivo s međunarodnim pravom“, izjavila je nemačka gošća, kao nešto što je samo po sebi razumljivo.

To je već poznati stav Berlinaa i od nove nemačke ministarke čule su se sasvim jasne reči: ona traži od Izraela „politiku zasnovanu na vrednostima“, a ponovo je otvorila i ono, od 2014. praktično zamrlo pitanje, o „rešenju sa dve države“. To je tema o kojoj je gošća razgovarala veče uoči zvaničnih susreta i sa predstavnicima izraelskih nevladinih organizacija i instituta. Želela je da iz prve ruke čuje šta se događa u regionu.

Izrael može da se pouzda u Nemačku

U zvaničnim odnosima dveju zemalja postoji jedan relativno ozbiljan problem: Nemačka već decenijama novčano pomaže palestinske nevladine i humanitarne organizacije, a novac je odlazio i u šest organizacija koje je Izrael odjednom proglasio terorističkim organizacijama. Berlin sada traži dokaze za to, ali izraelski ministar Lapdi je na konferenciji govorio samo o „utemeljenim osnovama“ i da se između Nemačke i Izraela „raspravlja na visokom nivou“ kako bi se rešio taj problem.

Tako otvoren doček nemačke ministarke u Izraelu posledica je toga što je i ona, opet veoma jasnim rečima, ponovila poznatu politiku Berlina o potpunoj podršci Izraelu: bezbednost te zemlje je i državni interes Nemačke. „Mi nećemo preći preko te granice. Izrael mora biti u stanju da se osloni na Nemačku kada je u pitanju bezbednost“, izjavila je Berbok.

„Istorijska odgovornost“

Međutim, izgleda da bezbednost Izraela gura ministarku spoljnih poslova preko „granica“ zacrtane politike njene sopstvene stranke: Zeleni Analene Berbok su u opoziciji bili među najglasnijim protivnicima nemačkog izvoza oružja. Berlin odbija da isporuči oružje Ukrajini, pritom navodeći da je to i zbog „istorijske odgovornosti Nemačke“, a Berbok sada u Tel Avivu objašnjavala da Izrael dobija nemačke podmornice – opet zbog „istorijske odgovornosti Nemačke“.

Početkom 2022. konačno je postignut milijarde vredan posao: kupovina tri moderne podmornice za oko tri milijarde evra. Biće proizvedene u brodogradilištu u Kilu, a deo troškova snosiće i nemačka vlada.

Kada je reč o toj „istorijskoj odgovornosti“ nemačka ministarka pokazuje da je odlučna da učini sve da se zločin Holokausta nikad ne zaboravi: posetila je i Jad Vašem, a nakon obilaska tog mesta sećanja na žrtve nacističkog zločina potreseno je izjavila: „Već mi kao majci dve ćerke zastaje dah kad pomislim na milione jevrejske dece koja su bila ubijena, oteta od roditelja, ostavljeni sama u strahu od neizvesnosti.“

Zato je za Nemačku „bezuslovna obaveza da to sećanje ne utihne i da ostane živo (…) i da se podigne glas protiv antisemitizma, protiv mržnje i progona, protiv ograničenja i nasilja“, napisala je Berbok u knjigu gostiju Jad Vašema.

Berlin kao posrednik između Palestinaca i Izraela

Nakon posete Izraelu, Berbok je prvi put otputovala i u Ramalu, na okupiranoj Zapadnoj obali, gde se takođe susrela sa organizacijama koje se zalažu za ljudska prava. Palestinska vlada u Ramali nada se da će se Berlin angažovati kao posrednik i da će pomoći da se Izrael ubedi da nastavi pregovore. Nemačka već dugi niz godina podržava mirovne napore na Bliskom istoku i Palestince kao najveći bilateralni donator, poslednji put sa 100 miliona evra za dve godine.

Nemačka ministarka te nade nije želela da priguši, ali je bila oprezna. Uostalom, mnogi pre nje su to pokušavali – i to ne samo Jozef Fišer, prvi „Zeleni“ ministar spoljnih poslova, pre više od 20 godina – kako ju je na sastanku podsetio predsednik Mahmud Abas.

Analena Berbok je apelovala na palestinsko rukovodstvo da nastavi da radi za demokratiju, a protiv korupcije. Ona je odlučno osudila izraz „država aparthejda“ koji se koristi za Izrael u najnovijem izveštaju „Amnesti internešenela“.

„U vremenima rastućeg antisemitizma, ne treba ga još i podsticati“, rekla je Berbok na konferenciji za novinare u Ramali.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.