Svet esktremnog sporta

On nema strah od visine: Amerikanac Nik Valenda u nedelju uveče je Čikagu hodao je po žici iznad krovova američke metropole – zatvorenih očiju. Vežbe za starost, kazao je: „Pitao sam se kako bi hodao po žici kada ne bi video“. Pametan čovek već danas razmišlja o sutra.

Dovoljno je vežbao. 2012. godine Nik Valenda hodao je iz SAD do Kanade – ispod njega je bio gromoglasan ponor: na žici je , kao prvi u istoriji, prešao iznad Nijagarinih vodopada. Valendin pradeda, akrobata Karl Valenda, 1978. godine je izgubio život za vreme akrobacije na žici u Portoriku. Udar vetra ga je oborio sa visine od 40 metara.

Nik Valenda nije jedini u svetu sa ekstremnim hobijem: Švajcarkinja Geraldine Fasnaht upravlja „odelom sa krilima“. Sa njim skače sa visokih planina, kao ovde, u junu 2014. Godine, sa najvišeg vrha u Švajcarskoj, 4478 metara visokog Materhorna.

Skokovi u vodu sa 25 metara i više. Taj ekstremni sport postao je popularan u Akapulku, u Meksiku. U međuvremenu, se svetska takmičenja u ovoj disciplini održavaju na raznim mestima – na njima se postavlja i odskočna daska. Sa njom su skokovi znatno sigurniji.

Roniti u pećini je veoma opasno. Tamo su strujanja teško predvidiva i lako se gubi orijantacija, kada se prljavština uskovitla. I takozvana „gasna zvona“ nisu retkost. Ona mogu da nastanu u šupljinama iznad vode, ali ona nisu nužno ispunjena kiseonikom. Ko tu udahne, može da ostane bez svesti.

Kod ronjenja na dah je cilj što duže ostati pod vodom, bez boce za disanje. Na jednoj sajli, ronilac se najčešće sa zakačenim teretom spušta u dubine. Rekord iznosi 11:35 minuta i od 2009. godine ga drži Francuz Stefan Mifsi.

Surfovanje na velikim talasima još je esktremnije od običnog: u ovoj ekstremnoj disciplini hrabri sportisti pokošavaju da ukrote najveće svetske talase, kao naprimer u Meveriksu, u severnoj Kaliforniji. Jaka strujanja ovde stvaraju talase visoke skoro 30 metara. Najmanja greška može da bude smrtonosna.

Ni plivanje, ni vožnja biciklom, ni trčanje sami po segbi nisu posebno ekstremni – ali u kombinaciji i na velikim udaljenostima, da. Kod triatlon je u programu 3,8 kilometara plivanja, 180 kilometara vožnje bicikla i 42.195 kilometara trčanja. Onaj ko posle toga još može da diše radi Double Ultra, Triple Ultra i Quadruple trijatlon kod kojih se distance dva, tri ili čak četiri puta veće.

Niko nije skočio sa veće visine od njega: Amerikanac Robert Alan Justas krajem oktobra je skočio sa padobranom sa visine od 41 kilometar. Justas je time nadmašio rekord Austrijanca Feliksa Baumgartnera za dva kilometra.

Odeća koju je Justas imao na sebi kada je skakao, slična je odeći astronauta. Sa običnim odelom ne bi preživeo u stratosferi. Za razliku od Feliksa Baumgartnera, on je sam finansirao svoj skok, bez sponzora, potpuno privatno. Kao šef razvoja u internet gigantu Gugl, to ne bi trebalo finansijski da ga uništi.