Sve više islamističkih incidenata u nemačkim školama

Pretnje bombom, najave krvavih napada, antisemitske uvrede, uzavrela atmosfera… Posledice bliskoistočnog sukoba osećaju se i u nemačkim školama.

Anketa koju je nemački javni servis SWR sproveo u pokrajinskim ministarstvima unutrašnjih poslova i ministarstvima obrazovanja, pokazuje da je u Nemačkoj uočljiva radikalizacija učenika i da je povećan broj ekstremističkih incidenata u školama. U sve je više izveštaja o napetoj atmosferi u razredima.

Tako na primer Ministarstvo prosvete Hesena izveštava: od 2018. godine zabeleženo je 15 islamistički motivisanih incidenata u školama, od čega 15 samo u 2023. Od toga je 11 slučajeva „vremenski i tematski“ povezano s terorističkim napadom Hamasa na Izrael. Šest prijava odnosi se na anonimne pretnje bombom u školama u Hesenu. Ipak, statistika pokazuje i da je broj incidenata u 2024. opao u odnosu na 2023.

„Napeta i uzavrela atmosfera“

Ministarstvo obrazovanja Porajnja Palatinata saopštilo je da se ipak ne može zanemariti da je atmosfera „više napeta i uzavrela“ nego što je bila. Iako se tamo ne beleži porast broja incidenata, bilo je pojedinačnih pretnji napadom na škole, a u kontekstu sukoba na Bliskom istoku. Pokrajina Šlezvig-Holštajn beleži „blagi porast islamistički motivisanih aktivnosti koje se pojavljuju u školama“. Ostale pokrajine izveštavaju o pojedinačnim slučajevima radikalizacije.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Brandenburga piše da će „bliskoistočni sukob i dalje biti povod za mobilizaciju i katalizator“ incidenata. Pritom, čini se, postoje i razlike među pokrajinama. Berlin međutim navodi da je situacija u školama najpre bila „napeta“, ali se sada ponovo smirila – „u skladu s okolnostima“. Neke pokrajine nisu odgovorile na novinarski upit ili navode da ne beleže islamističke incidente u školama.

Bliskoistočni sukob kao „katalizator“

Aktuelni podaci nemačke Savezne službe za borbu protiv kriminala pokazuju da su događaji od 7. oktobra 2023. i posledični izraelski protivnapad na Gazu imali snažan uticaj u Nemačkoj. Nakon toga je u 2023. godini zabeleženo 4.368 krivičnih dela s antisemitskom pozadinom. Više od polovine dogodilo se nakon 7. oktobra, odnosno napada Hamasa na Izrael i rata u Gazi koji je usledio. Poređenja radi, u 2022. godini Savezna služba za borbu protiv kriminala zabeležila je samo 61 takvo nedelo – što znači da je broj slučajeva povećan više od 70 puta. Šef nemačke Službe za zaštitu ustavnog poretka Tomas Haldenvang kaže: „Bliskoistočni sukob je delovao kao katalizator za antisemitizam u Nemačkoj.“

Nastavnici i socijalni radnici svakodnevno uočavaju da su mladi podložni islamističkim idejama. Tako su učenici, Hamas na primer nazvali „pokretom za slobodu“ ili su tražili odvojenu nastavu za dečake i devojčice.

Jedna bivša nastavnica iz Severne Rajne Vestfalije priča o svojim iskustvima s radikalizovanim učenicima: „Oni misle da bi devojčice i dečaci morali da imaju odvojene časove, a smatraju i da časovi plivanja nisu dobri za devojčice. Takođe kažu da bi devojčice od određenog uzrasta trebalo da ostaju kod kuće i da se pripremaju za ulogu žene – to su bile izjave učenika.“ Jedan je čak, dodaje nastavnica, odbio da razgovara s drugim učenikom, uz obrazloženje: „S njim ne pričam, on je hrišćanin.“

Šaj Hofman je socijalni radnik i aktivista. Od 7. oktobra, zajedno s jednim palestinskim kolegom, on obilazi škole gde s učenicima razgovara o emocijama koje kod njih izaziva bliskoistočni sukob. „Mi tako u stvari pokušavamo da veliki požar ugasimo malim vatrogasnim aparatom“, kaže Hofman. Nastavnici su često preopterećeni i retko su u stanju da učenicima pruže podršku u vanrednim situacijama.

Islamistički influenseri koriste situaciju

Pored jake emocionalizacije zbog bliskoistočnog sukoba koju Hofman uočava kod učenika, novinarsko istraživanje pokazuje i da postoji velika opasnost od islamističkih propovednika i influensera na društvnim mrežama. Služba za zaštitu ustavnog poretka to prati sa zabrinutošću: „Potencijalna opasnost od islamističkih influensera na mlade je velika“, kaže Martin Horbah, šef odeljenja za islamizam u pokrajinskoj Službi za zaštitu ustavnog poretka Baden-Virtemberga.

Direktor Službe za zaštitu ustava u Berlinu Mihael Fišer također primećuje novi stepen opasnosti od islamističkih grupacija: „Ono što je sada novo jeste fokus i domet koji te grupe mogu da postignu. A sve to je direktno povezano s bliskoistočnim sukobom i događajima nakon užasnog napada Hamasa na Izrael 7. oktobra prošle godine.“

Koliko je to potencijalno velika opasnost, pokazuje i eksperiment koji je istraživač ekstremizma Navid Vali iz „Mreže za prevenciju nasilja“ sam sproveo. Eksperiment pokazuje koliko brzo neki maloletnik koji se zainteresuje za verska, islamska pitanja, dolazi u kontakt s radikalnim islamističkim sadržajima na aplikacijama kao što je TikTok. „Prvi sadržaj nikad nije ekstremistički, već su to ponude iz oblasti teologije koje na prvi pogled deluju bezopasno“, kaže Vali. Ali, već nakon nekoliko minuta pojavljuje se naizgled bezazleni video-tutorijal o molitvi, u kojem istraživač ekstremizma Wali prepoznaje jednog poznatog aktera sa salafističke scene.

Islamisti ciljaju na mlade

To nije slučajno, jer islamistički influenseri svesno koriste bliskoistočni sukob kako bi radikalnu propagandu usmerili na mlade. Tako je npr. grupacija „Muslim Interaktiv“, koju prati Služba za zaštitu ustavnog poretka, ovog proleća na demonstracijama u Hamburgu tražila kalifat. Oni se na internetu predstavljaju s propagandnim video-zapisima koji podsećaju na muzičke spotove. „Tu su ti pop i hip-hop elementi, taj vrlo pristupačan način, prilagođen jeziku mladih“, kaže istraživač ekstremizma.

Vali se žali da školama nedostaje ta vrsta medijskog opismenjavanja: „Ono što bi trebalo da postoji jeste, na primer, da se, zajedno s ljudima koji imaju više iskustva s medijima, pregledaju ti video-klipovi, da se kritički razmotre i da se o njima zajednički diskutuje.“

„Demokratija stalno mora da se uči“

Nemačke pokrajine navode u anketi da ozbiljno shvataju temu medijske pismenosti u školama. Razmimoilaženja postoje samo oko pitanja da li je potreban poseban školski predmet koji se time bavi. Dok Hesen planira da tu temu objedini u poseban nastavni predmet, Ministarstvo obrazovanja Saksonije smatra da to „nije praktično“.

Državna sekretarka u Ministarstvu obrazovanja Baden-Virtemberga Sandra Bozer (Zeleni), smatra da je borba protiv radikalizacije mladih zadatak kompletnog društva. Škola, kaže, igra ključnu ulogu, ali ona sama ne može da reši sve probleme: „Škola sigurno ne može sve. Naša udruženja igraju podjednako važnu ulogu kao i škola. Isto kao i porodica. Jer, demokratija stalno moda da se uči.“

priredila: J.Roze