Nemci zahtevaju „protivpožarni zid“ protiv desničara

U nedelju (2. februar) oko 160.000 ljudi izašlo je na ulice Berlina tražeći „protivpožarni zid“ protiv desničarske Alternative za Nemačku (AfD), svega tri sedmice pred prevremene izbore za Bundestag.

Tako je ceo vikend u Nemačkojprotekao u znaku demonstracija. Protestovalo se u Zarbrikenu, Kilu, Potsdamu, Ulmu, a još u subotu su veliki skupovi održani u Hamburgu, Kelnu, Esenu, Lajpcigu, Štutgartu i mnogim drugim gradovima.

Demonstranti u Berlinu prošli su pored stranačke centrale Hrišćansko-demokratske unije (CDU), noseći plakate kritike prema lideru te stranke Fridrihu Mercu.

Na nekim plakatima je pisalo „pet minuta je do 1933“, čime se aludira na dolazak nacionalsocijalista na vlast.

Na drugima je Merc opominjan da sluša „Muti“, kako se od milošte, a pomalo i u sprdnji, naziva bivša kancelarka Angela Merkel, čiji je Merc bio unutarstranački rival.

To su reakcije na burnu sedmicu u Bundestagu pred koji je Merc – favorit za idućeg kancelara – izneo nekoliko predloga za suzbijanje migracija, znajući da oni mogu proći samo uz glasove AfD.

Šesnaest uzdržanih

U sredu je tako izglasan neobavezujući predlog odlazećoj Vladi socijaldemokrate Olafa Šolca da kontroliše celu granicu zbog „ugrožene nacionalne bezbednosti“, da se u zemlju ne pušta niko bez dokumenata i da se pritvore migranti koji čekaju deportaciju.

Pod utiskom oštrih kritika, Mercu u petak pak nije prošao predlogzakona da se zabrani doseljavanje porodica za izbeglice koje imaju takozvanu supsidijarnu zaštitu, odnosno privremeni humanitarni boravak jer je u njihovim zemljama ratno stanje.

Za predlog je bilo samo 338 poslanika, a 349 protiv. Glasanje je odlučilo to što se uzdržalo 16 demohrišćanskih poslanika, od kojih su neki izjavili da, iako smatraju mere ispravnim, ne žele da do većine dođu uz glasove AfD.

Tokom žustrih debata u parlamentu, kancelar Šolc je optužio Merca da je „u afektu“ otkazao konsenzus koji je na snazi u posleratnoj Nemačkoj, da nema saradnje sa nedemokratskim partijama. Šolc je Mercove predloge oštrije migrantske politike nazvao „ilegalnim“.

Šolc, koji trči još jednu trku za kancelara kao teški autsajder nakon neslavne propasti vladajuće koalicije koju je vodio, više puta je ponovio da ne veruje Mercu i da postoji opasnost da ovaj skuje koaliciju sa AfD posle izbora.

Merc je pak kontrirao da nema govora o paktiranju sa AfD, te da je zapravo na vladi Socijaldemokrata i Zelenih bilo da povuče neke poteze posle niza smrtonosnih napada koje su počinili migranti.

Govoreći o tome, Merc upotrebio pokeraški izraz. Rekao je da ide „all in“, dakle na sve ili ništa – pa ko podrži njegove predloge, podrži.

Reagujući na proteste, Merc je pozvao da demonstracije ostanu mirne i rekao da sa političkim protivnicima priča onde gde treba – u parlamentu. „Utoliko je normalna stvar da u Nemačkoj imamo i kontraverze“, rekao je Merc.

„Partija mržnje"

No upravo Mercova želja da se u kampanji pokaže kao delatni političar koji će odgovoriti na izazove migracija – što Nemci smatraju najvažnijom temom – mogla bi da mu se vrati kao bumerang.

Već je požnjeo kritiku Katoličke i Evangelističke crkve, što je ozbiljan šamar za lidera jedne demohrišćanske partije. Iz stranke je istupio poznati publicista Mišel Fridman, ranije predsednik Evropskog jevrejskog kongresa.

Fridman je u govoru na protestima u Berlinu nazvao AfD „partijom mržnje“, a činjenicu da su Demohrišćani zajedno sa njima glasali opisao kao „neoprostivu grešku“.

Nedeljnik Špigel je u jednom komentaru ocenio da je Merc zasrljao u „fascinantnu političku grešku“ sada kada je maltene bio viđen kao kancelar.

Drukčije misli komentator konzervativnog Frankfurter algemajne cajtunga, naime da demokratiji štetu nanosi i ako se ništa ne preduzima po pitanju migracije.

„Uspesi AfD i rastuće nepoverenje u naš politički poredak počivaju i na ubeđenju mnogih građana da tradicionalne partije u Bundestagu godinama iscrpno opisuju problem nekontrolisane migracije, ali ga ne rešavaju“, piše list.

Ko profitira?

Rano je za ocene da li se Merc preračunao ili pak obratno, stekao dodatne simpatije u tihom biračkom telu.

Politikolog Folker Kronenberg veruje da od svega još profitira AfD. „Jer druge partije nisu bile u stanju da načine promene u migrantskoj politici. A ta tema je vrlo važna građanima“, rekao je on za portal t-online.  

Poslednje ankete – doduše, pre ovih protesta – kažu da Demohrišćani ostaju favoriti na izborima i da mogu računati sa oko 30 odsto glasova. Desničarska AfD biće verovatno druga najjača stranka sa oko 22 odsto.

Socijaldemokrate i Zeleni, okosnica najmanje popularne Vlade u istoriji, srozali su se na oko 16 odnosno 14 odsto.

Liberali, Levica i SavezSare Vagenkneht boriće se da pređu cenzus.

Ako se ništa bitnije ne promeni, jasno je da jedino Merc može biti mandatar. On pak neće smeti da ide tako daleko i u nju pozove AfD, te mu ostaje jedino da privoli ili Socijaldemokrate ili Zelene da mu budu mlađi partner.

Zato je i jedno od pitanja da li je Merc morao da usred kampanje vuče ovakve poteze koji nemaju praktične posledice na politiku. I da li će to skupo platiti time što će teže sastaviti koalicionu vladu.