„Super Mario“ protiv depresije?

„Pozitivni efekti su jasno primetni kada se igricekoristi za smanjenje stresa ili unapređenje mentalnog zdravlja“, kaže Moric Bergman.

Neuropsiholog i njegove kolege u Univerzitetskoj bolnici u Bonu već nekoliko godina istražuju kognitivne performanse kod osoba sa psihičkim oboljenjima.

Bergman je nedeljama koristio video-igricu na pacijentima sa depresijom i to „Super Mario Odiseja“. Tu se poznati vodoinstalater vodi kroz živopisni 3D svet.

„Uspeli smo da pokažemo da trening na video-igricama kao dodatak bolničkom lečenju ljudi koji pate od depresije može da dovede do poboljšanja njihovih kliničkih simptoma i vizuelno-prostorne memorije“, objašnjava Bergman.

Igranje za blagostanje

Zajedničko igranje je takođe veoma važno za društveni osećaj blagostanja, posebno za mlade, kaže Zilke Luks. Ona je viša psihološkinja u Univerzitetskoj klinici u Bonu.

„Mladi igraju sa svojim vršnjacima, razgovaraju o igricama kao o zajedničkom interesu i proširuju svoje interakcije i odnose“, kaže Luks. „Igre tako promovišu interakcije u stvarnom svetu.“

Pokazalo se da igre za više igrača poboljšavaju kvalitet odnosa, socijalnu podršku i psihosocijalnu dobrobit.

Ali, studije takođe pokazuju da ljudi koji se već osećaju usamljeno mogu postati još usamljeniji igrajući video-igrice. „Uticaj video igara u velikoj meri zavisi od individualnih okolnosti i konteksta igara“, naglašava Luks.

Protiv svakodnevnog stresa

Video-igre nude priliku da se odvrati pažnja od svakodnevnog stresa i uđu u stanje „toka“ (flow), objašnjava neuropsiholog Bergman.

Ovo je vrsta fokusirane svesnosti u kojoj je osoba potpuno uključena u aktivnost, oseća se snažno fokusiranom i može doživeti intenzivan osećaj radosti i ispunjenosti.

„U stanju flowa ljudi su često posebno produktivni i kreativni. Negativne misaone spirale se prekidaju i stimuliše se pronalaženje inovativnih rešenja“, kaže Bergman.

Studije pokazuju da video-igrice mogu smanjiti nivo stresa i povećati samopoštovanje.

Igranje u bihejvioralnoj terapiji

Psiholog Benjamin Štrobel istražuje igrice više od deset godina i govori o svojim nalazima u psihološkom podkastu „Iza ekrana“ (Behind the screen).

„Postoji nekoliko igara koje su posebno razvijene za upotrebu tokom psihoterapijskih sesija“, kaže on. Igrice „Potraga za blagom“ i „Riki i pauk“ sa Univerziteta u Cirihu koriste se kao deo bihejvioralne terapije za decu i mlade sa raznim oboljenjima.

Depresivni mladi ljudi na Novom Zelandu takođe imaju mogućnost da besplatno igraju onlajn „igru uloga“ SPARKS, za koju su studije pokazale da ima sličan uspeh kao i konvencionalna psihoterapija za lečenje depresije.

U prošlosti su se video-igre često posmatrale vrlo kritički, kaže Štrobel. U fokusu kritike su bile potencijalne opasnosti kao što su dugo vreme ispred ekrana, izloženost nasilju i rizik od zavisnosti.

Nove studije pokazuju da video-igre, ako se koriste svesno i umereno, mogu imati pozitivne efekte.