Sumnje u Nemačkoj: Da li Huavej špijunira?

SAD su još 2010. izrazile sumnju u proizvode Huaveija, a 2019. ga je Tramp stavio na crnu listu. Kineskom gigantu je prebačeno da nudi rupu za kineske špijune koji bi tako mogli doći do tajnih podataka državnih institucija ili preduzeća, što Huavei do danas opovrgava.

Nedavno je litvanska ustanova za zaštitu od sajber-napada upozorila da bi neki mobilni telefoni kineskih proizvođača mogli imati sigurnosne rupe i ugrađene funkcije za cenzuru. Radilo se o modelima proizvođača Šaomi, Oneplus i Huavej.

Nakon toga upozorenja i nemačka Savezna ustanova za sigurnost informacione tehnike (BSI) pokrenula je istragu koja još nije završena.

U avgustu je savezna agencija za mreže u saradnji sa Saveznom ustanovom za sigurnost informacione tehnike objavila novi katalog zahteva za telekomunikacione mreže. Govorilo se i o Lex Huawei, iako ta firma nije pominjana.

Jer, Huavej ne proizvodi samo pametne telefone nego je vodeći u svetu za komponente od kojih se grade mobilne mreže, uključujući i mrežu 5G koja je preduslov za digitalizaciju i veštačku inteligenciju.

Telekom strahuje da će se izgradnja mreže odužiti

Nemački Telekom je uz Vodafone i Telefonicu u Nemačkoj jedan od najvažnijih uvoznika takvih komponenti Huaveja. Telekom proverava komponente važne za sigurnost pre ugradnje i stalno za vreme upotrebe.

Telekom svojom takozvanom multi-vendor-strategijom koristi različite proizvođače, a već 2019. je odlučeno da se komponente kineskih proizvođača ne koristi kod izgradnje jezgra Telekomove mreže.

Huavej pre svega pogađa bojkot SAD. Ali i Australija, Novi Zeland, Japan i Tajvan prilikom izgradnje 5G-mreže ne nameravaju da ga koristie. Isto su najavile Francuska i Velika Britanija.

U Nemačkoj Huavej nije paušalno isključen kod izgradnje mreže 5G. Tehnika koja je već ugrađena ne dovodi se u pitanje. A ubuduće će biti sprovođene strože provere kod komponenti koje će biti ugrađivane u mrežu 5G.

„Katalogom za IT-sigurnost Nemačka je utvrdila više i jedinstvene bezbednosne standarde", saopštio je portparol Huaveja za Nemačku Patrik Berger na upit DW te najavio da će Huavej i dalje transparentno sarađivati s regulatornim ustanovama, klijentima i organizacijama te branše kako bi se obezbedila sigurnost mobilnih mreža.

Znači li to da je sve u redu? „Pravila za zabranu korišćenja kritičnih komponenti u Nemačkoj su vrlo slaba, jer ima puno prostora za procene", kaže Torsten Gerpot, stručnjak za komunikacijsku ekonomiju na Univerzitetu Duizburg-Esen u razgovoru za DW.

Zakon prebacuje bezbednosne odluke na politički nivo

U celoj raspravi se u suštini radi o nemačkom odnosu prema autoritarnom kineskom sistemu i koncernima koji od njega zavise.

U Nemačkoj je odnedavno na snazi novi zakon o IT-bezbednosti.

„Ako politika kaže, sad želimo da klatno više ide u smeru konkurencije sistema, a ne u smeru harmonije, onda ona za to ima osnovu u članu 9b promenjenog Zakona o IT-bezbednosti", kaže Gerpot dodajući da se tim članom može argumentirati sve i ništa. „Isključenje nekog proizvođača time postaje u prvom redu politička, a tek u drugom redu tehnička odluka."

Sigurnih dokaza do sada nije bilo do sada nije bilo, ali da li je zamislivo da kineski proizvođači u svoju mrežnu tehniku ugrađuju hardver ili softver za špijunažu?

„Dugo sam verovao da se to nije događalo", kaže Gerpot. Jer, time bi kinesko preduzeće seklo granu na kojoj sedi.

„Ali, sada sam sumnjičaviji. Ako se upozorenja iz Litvanije glede mogućnosti špijunaže u mobilnim aparatima pokažu opravdanim, onda bi mogla da prpreti veća opasnost", kaže Gerpot.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu