Strah od krvoprolića na severu Kosova

Dva dana nakon krvoprolića, sunčano kasno letnje vreme je nestalo. Nebo nad Severnom Mitrovicom je sivo, planine prekrivene oblacima, a putevi zbog sitne kiše klizavi.

Vreme je u skladu s raspoloženjem visokog 24-godišnjeg kosovskog Srbina koji žuri na posao. „I dalje me boli želudac, već dva dana. I pogorša se kad pomislim na krvoproliće“, kaže. Ne želi da otkrije svoje ime, ne želi da kaže gde radi, niti bilo šta po čemu bi mogao da se identifikuje. Zvuči potišteno i uplašeno.

Na severu Kosova grad Mitrovica. Tu, kao i u čitavom severnom delu Kosova, žive gotovo isključivo Srbi. Fasade kuća su gotovo u potpunosti sive. Crveno-plavo-bele srpske zastave vijore se svuda. Grafit na zidu kuće kaže da Kosovo pripada Srbiji, a Krim Rusiji. Trgovci na štandovima prodaju voće, povrće i jeftinu kinesku robu, od odeće do elektronike. Na putevima su pokvareni automobili koje niko godinama ne uklanja.

Bacači granata, bazuke, jurišne puške

Samo nekoliko kilometara odatle, u noći sa subote na nedelju (24. septembar), dogodio se najozbiljniji nasilni incident otkako je Kosovo 2008. godine proglasilo nezavisnost. Kada su kosovski policajci naišli na blokadu puta, odnosno na dva kamiona bez registarskih oznaka, upali su u zasedu i jedan policajac je smrtno stradao.

Kada je pristiglo pojačanje, grupa od oko 30 do zuba naoružanih napadača zauzela je obližnji manastir Banjsku i u njemu se sklonila. Trojica su ubijena u borbi s kosovskim snagama bezbednosti, a ostali su uspeli da pobegnu. Policajci su pri tom zaplenili bacače granata, raketne bacače, jurišne puške i ručne bombe, oklopno vozilo i džip.

Bojkot izbora i blokade puteva

Otkako je Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije u februaru 2008. bilo je mnogih, često nasilnih sukoba između Srba i Albanaca. Međunarodne mirovne snage na Kosovu, Kfor, koje su stacionirane u zemlji od kraja rata na Kosovu 1999. godine, često su morale da intervenišu, recimo kako bi zaštitile srpske pravoslavne manastire. Ali, ovakvog paravojno-terorističkog napada tako do zuba naoružane grupe nije bilo. Naprotiv, tokom protekle decenije činilo se da se polako vraća mir među nekadašnje ratne protivnike.

Ipak, od pre godinu danas situacija je ponovno eskalirala. Sve je počelo u leto 2022. sporom oko srpskih registarskih oznaka na Kosovu. To se do te mere zaoštrilo da su ministri, kosovski Srbi, napustili kosovsku vladu. Politički predstavnici srpske manjine povukli su se iz svih državnih institucija Kosova, a svi gradonačelnici opština sa srpskom većinom poneli su ostavke. Kada je kosovska vlada organizovala lokalne izbore, Srpska lista, jedina stranka srpske manjine na Kosovu, proglasila je bojkot izbora, organizovala blokade puteva i pretila biračima i kandidatima.

Prvo glasine, a onda stvarnost

Zvečan je opština severno od Mitrovice, kojoj pripadaju selo i manastir Banjska. Na sredini glavne ulice stoji ogroman krst. Njegov vodoravni deo dovoljno je visok da ispod nje mogu da prođu kamioni. S glavne ulice mogu se videti napušteni pogone metalurške fabrike s ogromnim dimnjakom.

Mnogi ljudi tu deluju uznemireno i očigledno se pitaju da li je incident koji se dogodio tokom vikenda početak još gorih sukoba ili čak novog rata. Sami Kurti, lekar koji pokriva nekoliko tamošnjih opština, kaže: „Mi smo ovde veoma zabrinuti. Bilo je glasina i upozorenja da srpske naoružane grupe dolaze iz Srbije i planiraju nešto većih razmera. Na žalost, to nisu bile samo glasine, to je sada stvarnost.“

Naime, u danima nakon incidenta stvari deluju zastrašujuće na čitavom putu od Mitrovice prema manastiru Banjska. Patroliraju policajci i do zuba naoružani vojnici, prolaze vojni džipovi i blindirana vozila, a ljude proveravaju na kontrolnim punktovima.

Strah od otvorenog govora

Gradonačelnik Zvečana Iljir Peci pokušava da umiriti situaciju. Istina je, kaže, da su ljudi jako uplašeni, ali policija je nakon incidenta sve stavila pod kontrolu. Peci je jedan od albanskih gradonačelnika na severu Kosova koji su, nakon ostavke srpskih kolega i bojkota izbora, izabrani sa svega tri do četiri odsto glasova. On se očigledno trudi da ne kaže ništa konfrontativno, ali ni konkretno.

Mnogi ljudi u okolini uopšte ne žele da govore. To je verovatno i zbog uslova koji vladaju na severu Kosova. Tim područjem dominira Srpska lista, stranka kojom se potpuno očigledno upravlja iz Beograda. Njen lider je preduzetnik Milan Radoičić, moćan čovek na severu Kosova. Umešan je u brojne kriminalne radnje, uključujući i trgovinu drogom. U bliskim je odnosima sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Ubistva disidenata

Aktivisti i političari koji bi da sarađuju sa kosovskim vlastima izloženi su pritisku. Ili još gore: ubijeni. Kao u januaru 2018. godine Oliver Ivanović, predsednik građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravo“ (SDP), koji se zalagao za integraciju kosovskih Srba u državu Kosovo.

Njegovo ubistvo do danas nije razjašnjeno. Radoičić važi za jednu od osoba koje su vukle konce u njegovom ubistvu. A verovatno je da upravo Radoičić stoji i iza najnovijeg oružanog incidenta – barem tako sugeriše snimak dronom koji je objavilo kosovsko Ministarstvo unutrašnjih poslova. Snimak prikazuje Radojičića u nedelju u dvorištu imanja severno od grada Mitrovice, okruženog do zuba naoružanim muškarcima, a on sam nosi automatsku pušku i telefonira. Video je snimljen neposredno pre nego što su muškarci pobegli u Srbiju.

Nije ni čudo da u takvim uslovima mnogi ljudi na severu Kosova ne žele javno da pričaju. Baš kao i 24-godišnji kosovski Srbin koji ide na posao u Severnu Mitrovicu. On kaže da stvari poslednjih godina zapravo dobro funkcionišu na međuljudskom nivou. „Male grupe ljudi su se sastajale, razgovarale, čak smo i bratski pili zajedno“, kaže on i dodaje: „Ali, sada ne znam kako dalje.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.