Staro breme nove Levice

Jedan od odlučujućih glasova na izborima za novog premijera Tiringije ovog petka je bio i onaj poslanika pokrajinskog parlamenta Franka Kušela. Jer Levica (Die Linke) zajedno sa koalicionim partnerima socijaldemokratama i Zelenim ima tačno jedan glas više od opozicije. Problem je što je zastupnik levičara Frank Kušel (53) za vreme Istočne Nemačke pod lažnim imenom Fric Kajzer delovao kao neformalni saradnik Štazija – zloglasne tajne službe DDR – i špijunirao ljude koji su hteli da napuste zemlju. Stoga ga je Etički savet 2006. Označio moralno neprikladnim da deluje u parlamentu.

Birači su nedavno, doduše, svojim glasovima iskazali poverenje Levici, a ovoga petka je poverenje kandidatu stranke Bodu Ramelovu dao i pokrajinski parlament. Tako će Tiringija biti prva pokrajina ujedinjene Nemačke koju vodi jedan levičar. Ali senka Štazija se ponovno nadvija nad tom strankom. Nemački predsednik i bivši borac za ljudska prava Joahim Gauk je pre izbora uputio pitanje da li se ta stranka zaista toliko odaljila od istočnonemačkih predstava o državi i vlasti. Da li se Levici može verovati?

Otvoreni dosije

To Gaukovo pitanje je opravdano. Mlada predsednica Levice Katja Kiping uverena je da njena stranka zaslužuje poverenje, uključujući i nekadašnjeg Štazijevca Kušela. Jer, on nije skrivao da je radio za Štazi te je otvorio svoj dosije kako bi svako mogao da ima uvid kako je moglo doći do saradnje sa tajnom službom. To je argument Katje Kiping. Ona podseća da je stranka PDS (preteča Levice, a naslednica režimske partije DDR) još početkom dedesetih odlučila da svako ko teži parlamentarnom mandatu ili želi stranačku funkciju mora da otkrije svoje eventualno delovanje za Štazi.

„Smatram da se moja stranka uvek iznova suočava s prošlošću“, kaže Kiping za DW, „i to na način kakav bismo voleli da vidimo i kod nekadašnjih blokovskih stranaka.“ Tom rečenicom Kiping aludira pre svega na demohrišćane Angele Merkel koji su se nakon pada Berlinskog zida bez većih skrupula ujedinili sa svojom istočnonemačkom sestrinskom strankom, iako je ta stranka sve do 1989. čvrsto stajala na strani komunističkog režima.

Levici, smatra Kiping, nije bilo lako da se nosi sa nasleđem državne partije. Na pitanje da li je 1989. možda bilo pametnije da se SED (režimska stranka DDR) raspusti i osnuje jedna nova levičarska stranka, Kiping odgovara: „Nakon četvrt veka se uvek može pametovati. Ali ja verujem da je motivacija tada bila da spobegnemo od nasleđa i preuzmemo odgovornost.“ Ona ne pominje još jedan zgodan razlog za promenu imena, umesto stvaranja nove partije – Levica je nasledila i pozamašnu imovinu SED-a. U stranci su, kaže Kiping, ostali samo ljudi vredni poštovanja jer su to pravi levičari koji se nisu povinovali „kapitalizmu sklonom duhu vremena“.

Ova krhka političarka iz Drezdena je imala jedanaest godina kad je pao Zid, a SED ostao bez vlasti. Kad govori o Štazijevim špijunima onda koristi izraze koje koriste zapadni mediji. Maltretiranje građana DDR-a koji su hteli da napuste Istočnu Nemačku i pucnji na one koji su bez dozvole hteli da pređu Zid su za nju verovatno loše, ali već daleke stranputice diktatorskog socijalizma.

Trećina s nemačkog zapada

Decembra 1989. je na stranačkom kongresu SED objavljeno odmicanje od staljinizma, smenjen je stari stranački vrh i upućeno izvinjenje stanovništvu za nepravdu počinjenu građanima. Nekadašnja državna stranka se smanjila desetostruko – na oko 220.000 članova. U centrali partije u Berlinu se ne vodi statistika o tome koliko je nekadašnjih članova SED u današnjoj stranci Levice. Ionako u međuvremenu trećina članova dolazi iz zapadnih nemačkih pokrajina. Najveći priliv bio je 2007. godine kad je nekadašnji šef socijaldemokrata Oskar Lafonten postao predsednik stranke Levice. Te godine su se svojim drugovima priključili socijaldemokrate i sindikalci, razočarani konzervativnom politikom socijaldemokratskog kancelara Gerharda Šredera. Istovremeno, iz bioloških razloga, opada broj onih u stranci čiji je život dugo i tesno bio povezan s Istočnom Nemačkom i tamošnjim režimom.

Danas 36-godišnja diplomirana slavistkinja Katja Kiping veruje da se ljudi mogu promeniti. Nostalgične osećaje za DDR-om, međutim, ne poznaje. Ona smatra da je ispravno što je u jednom dokumentu koji su nedavno potpisali njeni stranački drugovi u Tiringiji DDR nazvan državom nepravde. To su zahtevali socijaldemokrate i Zeleni kao protivuslugu za glasove za premijera iz redova Levice. To je bio značajan korak levičara u Tiringiji jer njihova partijska centrala u Berlinu i danas odbija da nazove DDR državom nepravde već koristi formulaciju da je to bila država u kojoj se dešavala između ostalog i teška nepravda prema građanima.

Osim toga je u Tiringiji novi premijer Bodo Ramelov – sindikalac sa Zapada koji se tek kao zreo čovek doselio u Tiringiju – pre svog izbora na funkciju obećao da na funkcije u pokrajinskoj vladi neće postavljati bivše saradnike Štazija. Frank Kušel alias Fric Kajzer će, dakle, ostati tek poslanik u pokrajinskoj skupštini.