Srbija se „faktički“ pomirila sa postojanjem Kosova

„Srbija i Kosovo su na dugom putu ka normalizaciji svojih odnosa prišli bitnom miljokazu. Ali još ga nisu dostigli“, ocenjuje ugledni Noje cirher cajtung rezultat susreta srpskog predsednika Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija u Briselu.

List ocenjuje da usmena saglasnost o okviru razgovora ne pominje direktno „škakljivo pitanje“ statusa Kosova, ali izlazi na „faktičko priznanje Kosova od strane Srbije“.

Navodeći da, sa druge strane, Priština treba da formira Zajednicu srpskih opština, švajcarski list podseća da su i Kurti i Vučić do sada nastupali kao tvrdolinijaši.

„Kurti je u komotnijoj poziciji. Iako su ustupci Beogradu nepopularni u njegovoj zemlji, uspeh je svaki napredak u etabliranju Kosova kao normalnog člana međunarodne zajednice“, piše Noje cirher cajtung.

-pročitajte još: Srbija i Kosovo: „Polovičan pomak“ ili šansa za „istorijski sporazum“?

„Nasuprot tome, za Vučića faktičko priznanje kosovske nezavisnosti predstavlja drastični zaokret, nakon što je godinama žnjeo političke plodove ove tematike. U to se sasvim uklapa Kurtijeva izjava od ponedeljka, da je bio spreman da potpiše sporazum, ali da druga strana nije“, dodaje se u članku.

Ciriški list zaključuje: „Iako je izostao veliki pomak, sastanak od ponedeljka je makar delimični uspeh balkanske politike Zapada kojoj je udahnut novi život. Treba videti da li će taj momentum potrajati. Prvi pozitivni signal Prištini bilo bi ukoliko bi jedna ili nekoliko od pet država EU koje dosad nisu priznale Kosovo to konačno nadoknadile.“

„Jednog dana i pravno priznanje“

Noje cirher cajtung donosi i komentar Andreasa Ernsta, ranije dugogodišnjeg dopisnika iz Beograda: „Iako srpski predsednik Aleksandar Vučić i njegovi poslušni bulevarski mediji to guraju pod tepih, jasno je da se Beograd dugoročno miri s tim da je na njegovoj teritoriji posle rata 1998/99. nastala jedna nova država. Teško je zamisliti da, posle faktičkog priznanja te činjenice, jednog dana neće uslediti i pravno priznanje.“

„Kosovo će pak morati da se suoči s tim da nije dovoljno da se samo deklariše kao multietnička država, kao što to čini premijer Kurti. Ako je Prištini važno postojanje srpske zajednice u zemlji (za šta nema ključnih dokaza), onda ne sme da postavlja balvane na put njene samouprave. Pa i tako je upitno da li srpske enklave na jugu imaju ekonomsku budućnost. Vrlo je moguće da će tamo za par decenija samo crkvena dobra ostati svedoci srpskog Kosova“, piše Ernst.

Novinar dodaje da se Putinovoj agresiji ima zahvaliti što se Zapad uplašio otvorenog krila na Balkanu i pohitao da u nekoliko meseci nadoknadi sve što je izgubljeno tokom deset godina tromih pregovora Beograda i Prištine. Prema oceni Ernsta, predstavljeni plan je u velikoj meri kompromisan, ali:

„Njegova najveća mana je što ga nisu ispregovarale zavađene strane, već kompletno dolazi sa strane. Nametnuta rešenja su na Balkanu retko opstajala. Predlog je bio dužnost Srbije, ali ona ne govori kako rešenje treba da izgleda. Ona samo ponavlja kako ne treba da izgleda. Sada su drugi povukli potez. EU je u ovom regionu predugo gubila vreme“, zaključuje Ernst svoj komentar u Noje cirher cajtungu.

„Vučić svira na dva klavira“

Tiroler Tagescajtung piše da stvar još nije gotova i da razloge treba tražiti u Srbiji: „Njen predsednik Aleksandar Vučić godinama svira na dva klavira. Na nacionalističkom lupa u dirke: beskompromisno po pitanju Kosova, tesno partnerstvo s Rusijom, antizapadne predrasude, i sve autoritarniji stil vladavine. Upravo to stanovništvo u Srbiji poslednjih godina pre svega može da čuje preko državnih i Vučiću bliskih bulevarskih medija.“

List iz Inzbruka dalje piše da na „evropskom klaviru“ Vučić svira druge tonove, da je Srbija kandidat za članstvo, a EU najvažniji ekonomski partner i donator, ali da Brisel traži „solidarnost sa evropskom porodicom“ – da Srbija „faktički digne ruke od Kosova i odabere stranu u geopolitičkom nadvlačenju konopca Istoka i Zapada“.

Dodaje se da je posle pritisaka Zapada Vučić načelno pristao na normalizaciju odnosa sa Prištinom. „Ali da bi to omilio i svojoj klijenteli u Srbiji, sada bi Vučić morao da izvede politički podvig. Još nije izvesno da je voljan i u stanju da to izvede – a da, po potrebi, opet ne sedne za drugi klavir.“

„Dil na štetu Kosova“

Jedinstveno viđenje teme u štampi na nemačkom jeziku dolazi od Eriha Ratfeldera, dopisnika berlinskog Tagescajtunga. On smatra da je dil na štetu Kosova, i deo pokušaja Zapada da se umili Vučiću i tako ga odvoji od Putina. Posebno su opasne, ocenjuje Ratfelder, etničke linije podela kakve bi stvorila Zajednica srpskih opština.

„Kosovar Aljbin Kurti treba da potpiše ugovor sa Srbijom koji zahtevaju EU i SAD. Nedeljama su Albanci bili pod pritiskom. Svakako uz izvesnost da će kosovski Albanci uraditi sve što američke diplomate traže. Jer, bez sigurnosnih garancija SAD – Kosovo nije ništa. Ta zemlja ionako ne može da se osloni na Evropu. Dakle, šta Kurtiju drugo preostaje nego da potpiše i time uništi jedan stub sopstvene politike“, navodi se u komentaru.

Autor smatra da Zapad ignoriše demokratiju i ljudska prava, podupirući Vučića. „Politika povlađivanja (appeasment) prema Srbiji već sada ima negativne posledice, ne samo na Kosovu, već i u BiH, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Vučićev srpski svet može, baš kao i Putinov ruski svet, da se raduje tolikoj američkoj naivnosti i evropskoj neprincipijelnosti“, zaključuje Ratfelder.

priredio N. Rujević

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.