„Srbija nikada nije prebolela poraz u kosovskom ratu“

Berliner cajtung piše: „Vlada Kosova je pod pritiskom američkih i evropskih diplomata odložila na mesec dana primenu novih pravila o ulasku za Srbe. Militantni Srbi na severu zemlje u ponedeljak su počeli da uklanjaju barikade koje su dan ranije postavili iz protesta zbog novih pravila na graničnim prelazima prema Srbiji. Prema propisu koji je trebalo da stupi na snagu u ponedeljak, osobe koje na granici pokažu srpska dokumenta moraju da izvade dodatnu potvrdu kosovske granične policije. A srpske registarske tablice više ne bi bile priznate“.

U tekstu se dalje objašnjava da je Priština nove mere htela da uvede kao odgovor na to što susedna Srbija od pre više godina ne priznaje kosovska dokumenta. List piše da su kosovski Srbi dobili podršku rukovodstva u Beogradu: predsednik Aleksandar Vučić je na televiziji u nedelju pre podne – dakle još i pre nego što su barikade postavljene – apelovao na Albance i Srbe da budu uzdržani i istovremeno rekao da „neće biti kapitulacije i da će Srbija pobediti“ ako se Albanci „usude da progone ili ubijaju Srbe“. Mera Prištine je odložena na mesec dana posle intervencije „međunarodne diplomatije“, piše Berliner cajtung.

Bundesver ostaje angažovan

Dnevnik Velt prenosi da je nemačka ministarka odbrane Kristine Lambreht (SPD) izrazila zabrinutost zbog zategnute situacije na Kosovu. „’Dobro je što je kosovska vlada trezveno reagovala i tako doprinela popuštanju zategnutosti’, rekla je ona u ponedeljak u Berlinu. Lambreht je dodala i da misija KFOR pažljivo prati situaciju i da je spremna da reaguje u slučaju potrebe. ’Bundesver ostaje angažovan u NATO i sa KFOR-om kako bi garantovao sigurno okruženje i slobodu kretanja za sve ljude na Kosovu’, izjavila je nemačka ministarka“, a prenosi list Velt.

Tabloid Ekspres citira zamenika portparola Ministarstva spoljnih poslova u Berlinu Volfganga Bihnera rečima: „Ovo je bilo vrlo ozbiljno zaoštravanje situacije sa Severu Kosova. Nemački kancelar Olaf Šolc u kontaktima sa šefovima vlada dve zemlje nastoji da konflikt deeskalira i da se tamo omogući dobar zajednički život“. List navodi i da je „Kosovo koje danas naseljavaju gotovo isključivo Albanci do 1999. pripadalo Srbiji. Posle ustanka kosovskih Albanaca NATO je prisilio srpsku državu da se povuče“, objašnjava Ekspres.

„Ići će samo uz kombinaciju podsticaja i pritiska“

Zidojče cajtung je objavio komentar novinara Tobijasa Cika pod naslovom „Moć emocija“: „Sprskom predsedniku se mora priznati da razume svoj zanat. Aleksandar Vučić je dokazani profesionalac na planu komunikacije. Krajem devedesetih godina, za vreme rata na Kosovu, služio je kao ministar informisanja za vreme osumnjičenog ratnog zločinca Slobodana Miloševića, širio je netrpeljivost i ratno raspoloženje. Kasnije se predstavljao kao osvedočeni proevropljanin javno se kajao zbog svojih ’grešaka’ i ’gluposti’. Ali, očigledno nije zaboravio kako funkcioniše formiranje javnog mnjenja.“

List navodi i da valja znati da Vučić, kada se radi o Kosovu, „nijednu reč ne izgovara bez promišljanja. Pre mesec dana je već govorio o pooštravanju pravila o ulasku na Kosovo koje je najavila Priština. Cilj tih mera je da se Srbi oteraju sa severa Kosova i da je odgovornima svejedno koliko Srba će preživeti. U nedelju je dodao i da će Srbija pobediti ako se oni usude da progone ili ubijaju Srbe“.

„Još jednom je“, piše Zidojče cajtung, „postalo jasno: Vođstvo EU u svom posredovanju u konfliktu Srbije i Kosova ne može da se nada da će naići na dobru volju ili da će joj tamo svojevoljno izaći u susret. Ići će samo uz fino izbalansiranu kombinaciju podsticaja i pritiska. U svako doba se mora računati da će Vučić da naglašava svoje interesovanje za pristup EU – da bi u sledećem trenutku, uz podršku Moskve, širio strah od ukrajinskog scenarija na Balkanu“, piše nemački list.

„Vučić može da preti koliko hoće“

Za dnevnik Tagescajtung piše novinar Erih Ratfelder: „Srpskog predsednika Aleksandra Vučića najviše ljuti to što mu mala bivša srpska autonomna pokrajina Kosovo pruža toliki otpor. Srbija nikada nije prebolela poraz u kosovskom ratu 1999. i nezavisnost te zemlje 2008. Za Srbe ne dolazi u obzir da diplomatski priznaju Kosovo. Oni hoće Kosovo – na kojem Albanci čine 90 odsto (stanovništva) – natrag. Samo, kako? Srbija je, otkako je počeo rat u Ukrajini, izazivala samo negodovanje. Srbija, koja je sa pričom da je faktor stabilnosti na Balkanu godinama mogla da lavira između Zapada i Istoka, otvoreno je izrazila naklonost prema reakcionarnoj i ratnohuškačkoj pravoslavnoj crkvi. I više od toga: Vučić je poslednjih godina u Srbiji uspostavio populističku diktaturu. Dokinuo je slobodu štampe i ugušio opoziciju. I pokušava da strategijom „srpski svet“ destabilizuje sve zemlje Balkana u kojima žive Srbi: Bosnu, Crnu Goru i naravno Kosovo.“

„No, Kosovo i dalje pruža otpor. Ono sa Srbijom hoće diskusiju na ravnopravnoj osnovi. I ni u kom slučaju neće dvostruke aršine kada je reč o pravilima ulaska u zemlju. Tu Vučić može da preti koliko hoće. Novo, aktivno i u svetu dobro umreženo, kolo političara sa predsednicom Vjosom Osmani, premijerom Aljbinom Kurtijem i ministarkom spoljnih poslova Donikom Gervala-Švarc, neće u tome da učestvuje.“

„Za razliku od Srbije, Kosovo, većinski naseljeno Albancima, prozapadno je orijentisano. Ono zauzima jasnu poziciju kada je reč o Ukrajini, zalaže se za ljudska prava i samoodređenje i ozbiljno sprovodi demokratizaciju zemlje, uz borbu proti korupcije, uz integraciju manjina. Kosovo je spremno i da pruži vojni otpor srpskom pritisku. Nova vlada je time stvorila sebi mnogo prijatelja. U Evropi Evropske unije, poljuljane su prosrpske pozicije koje su dosad bile dominantne. A Kosovo može da se pouzda da će mu zaleđinu čuvati NATO“, zaključuje berlinski Tagescajtung.

Priredio Saša Bojić

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.