Srbija: Hapšenja kao rijaliti

„Srpskom medijskom scenom dominiraju rijaliti-programi. Na jedan takav rijaliti podsećala je i policijska operacija Rezač tokom koje je proteklog vikenda u iznenadnoj noćnoj akciji pred uključenim kamerama uhapšeno 80 osoba – među njima jedan bivši ministar, dva bivša državna sekretara, gradonačelnici, direktori javnih službi i biznismeni“, počinje svoj izveštaj iz Beograda bečki list Standard. Dalje se daju suprotstavljena tumačenja ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića koji je govorio o „najvećoj akciji borbe protiv korupcije u istoriji“ i lidera Demokratske stranke Bojana Pajtića koji tvrdi da se radi o „političkom progonu“. I pre ove akcije je, rekao je Pajtić, uhapšeno 97 članova Demokrata protiv kojih su optužnice uglavnom odbacivane, a u samo četiri slučaja je doneta presuda – i to oslobađajuća.

Standard tumači: „Srpska napredna stranka, koja je nastala iz ultranacionalističke Srpske radikalne stranke, predstavlja se kao prozapadna snaga, a u središte svoje političke agende postavila je borbu protiv korupcije te je tako 2012. i došla na vlast. Nakon nekoliko spektakularnih hapšenja – pogotovo Miroslava Miškovića, najbogatijeg Srbina za kojeg se verovalo da je nedodirljiv – stranka je raspisala prevremene izbore i 2014. osvojila apsolutnu većinu. Kao državni neprijatelj broj 1 i glavni krivac za katastrofalno ekonomsko stanje i socijalnu bedu označen je DS, koji je prethodno bio na vlasti. Kriminalni karakter DS-a, to funkcioneri SNS-a ponavljaju kao mantru.“

Dopisnik Standarda piše da „malobrojni mediji kritični prema režimu“ špekulišu da bi policijska akcija mogla da bude uvertira u prevremene izbore u celoj Srbiji. „Objašnjenje: zbog sve veće privredne i socijalne krize de facto svevladajući SNS neće večno moći da na DS prebacuje odgovornost za sve živo. Mnogi pretpostavljaju da stoga premijer Vučić želi da osigura novi četvorogodišnji mandat dok još dobro stoji u ispitivanjima javnog mnjenja i dok je opozicija razjedinjena. U poslednje vreme su se i u SNS-u pojavile prve pukotine.“ Dodaje se da premijer na sve reaguje lakonski i ukazuje da je među uhapšenima i jedan član Glavnog odbora njegove stranke.

O ovoj temi je ranije pisao i švajcarski Noje cirher cajtung. Bez obzira, piše list, da li se hapšenja smatraju istinskom borbom protiv korupcije ili lovom na opoziciju, nema sumnje da srpska vlast pokušava da ispuni zahteve Evropske unije. „U izveštaju koji je objavljen u novembru je Evropska komisija kritikovala što u Srbiji nijedan visoki funkcioner nije pravosnažno osuđen zbog korupcije. Prema tumačenju Komisije, posebno su ranjivi zdravstveni sistem, prostorno planiranje, obrazovni sistem i procesi privatizacije državnih firmi. […] Jedne srpske novine nedavno su objavile cenovnik mita prema kojem se dozvola za gradnju ispod ruke plaća 1.000 evra – to je otprilike trostruka prosečna plata. Bolji tretman u porođajnoj sali dođe isto 1.000 evra. Disertacija košta 3.000 evra.“

Što se tiče Srbije, na portalima pojedinih nemačkih (televizija SAT1, Oberbajerišes folksblat) i austrijskih medija (javni servis ORF, Tiroler Tagescajtung) objavljena je i vest nemačke agencije dpa o tome da su srpski mediji naširoko preneli intervju s Robertom de Nirom koji je očigledno – izmišljen. U tom izmaštanom intervjuu je De Niro navodno rekao da se oseća kao Srbin i da je bombardovanjem 1999. Srbiji naneta velika nepravda.